У Великом Рудару код Звечана, на празник Усековање главе Светог Јована Крститеља, служена је литургија у цркви посвећеној овом празнику.
Протојереј ставрофор Богомир Стевић, честитајући мештанима славу говорио је о томе колико је велики благослов имати богомољу каква је црква посвећења сећању на страдање Јована, светитеља који сам штити село од страдања.
Подсећа да су сада народу смиреност и стрпљење у вери најбитнији како би сачували ове и све будуће генерације.
„Трудићемо се да више пута током године и овде служимо и у Грабовцу и у Србовцу, свуда где имамо храмове, јер су сви ови храмови изграђени и урађени, улепшани да служимо Богу и свету литургију преносимо за наш народ, да би наш народ опстао и остао. Молим вас зато да имате више разумевања, имате више љубави него до сада, да не гледате у сваку ситницу. Свесни сте да смо сви грешни, да нема никог од нас да није грешан. Свако од нас може да погреши али може и да се искрено покаје и да се врати на прави пут“, поручио је окупљеним верницима протојереј ставрофор Богомир Стевић.
Окупио се верни народ, мештани и гости из околних места како би заједнички прославили овај дан.
Након службе и освећења славског колача, домаћин је предао колач за наредну годину уз молитву за здравље, благостање и напредак села.
„Велика је част и привилегија за мене и моју породицу што смо били домаћини ове године. Честитам новом домаћину на предатом колачу и на домаћинству“, рекао је Павле Тодосијевић, овогодишњи домаћин славе.
И Бранко Филимоновић, колачар за наредну годину истиче да је њему и његовој породици припала велика част да буду домаћини следеће године.
„Надам се да ће да буде још више народа, да останемо на овим просторима, да буде што више деце и да нас буде у што већем броју овде, у Великом Рудару, и не само код нас него на целом Косову и Метохији“, рекао је Филимоновић.
Слава је протекла у духу традиције и заједништва. Рударе је још једном показало колико је важно чувати веру, обичаје и окупљати се у радости.
Црква у овом селу је посвећена страдању Јована Претече, али се као сеоска слава празнује последњи петак пред Усековање у знак сећања на пожаре који су крајем 19. века три године за редом захватали село на исти дан. Мештани су цркву обновили и она сада живи пуним литургијским животом.
Извор: ТВ Мост
