Инфлација ће се у преосталом делу ове године кретати око горње границе одступања од циља, три плус минус 1,5 одсто, што је више од наше раније прогнозе, изјавила је данас гувернер Народне банке Србије (НБС) Јоргованка Табаковић.
Табаковић је на представљању августовског извештаја о инфлацији, који је Извршни одбор НБС усвојио 7. августа, истакла да ће током 2026. године инфлација бити око 4,0 одсто и кретати се у границама циља.
Навела је да је након априла и маја, када је инфлација успорила, у јуну убрзала на 4,6 одсто, а у јулу на 4,9 одсто, и истакла да се овај раст догодио због раста цена непрерађене хране и нафте после рата Израела и Ирана.
Оценила је да је кретање цена воћа врло значајно, на шта су, према њеним речима, утицали мразеви у пролеће и суша у јуну, због чега су приноси воћних култура мањи од уобичајених, а цене су порасле.
Према њеним речима, неповољне временске прилике су све чешће и због тога је НБС предузела неколико мера да се овај проблем системски решава, па се разговарало са другим актерима у друштву, међу којима су и осигуравачи, о заједничким мерама за ублажавање климатских фактора на цене хране.
„Сличну међугодишњу динамику коју је бележила укупна инфлација имала је и базна инфлација, мерена индексом потрошачких цена по искључењу хране, енергије, алкохола и цигарета, која је успорила у априлу и мају, а затим благо убрзала у јуну, на 4,7 одсто, где се задржала и у јулу, чиме се први пут од априла прошле године нашла испод укупне инфлације“ рекла је она.
Истакла је да је међугодишњи раст цена воћа у јулу износио око 36 одсто и да је само по том основу међугодишња инфлација у јулу у односу на април била већа за 0,5 процентних поена, и додала да се и у већини других земаља региона због раста цена хране и енергије бележи раст инфлације у јуну.
„Као последица повишене неизвесности око трговинских политика водећих светских економија и изражених геополитичких тензија, али и протеста и блокада у земљи, смањено је инвестиционо и потрошачко поверење. То се одразило да привредни раст Србије у другом тромесечју, према оцени Републичког завода за статистику, задржи исту динамику раста из првог тромесечја и износи 2,0 одсто међугодишње“, истакла је Табаковић.
Навела је да, с обзиром на то да је раст у другом тромесечју био нижи од очекивања и да расположиви подаци Републичког завода за статистику о производњи пшенице и појединих сорти воћа, као и о засејаним површинама јесењих култура, уз релативно неповољне временске прилике током претходних месеци, указују да ће овогодишња пољопривредна сезона бити лошија од просечне, претпостављене у мајској пројекцији, нова пројекција раста бруто домаћег производа за ову годину нижа је и износи 2,75 одсто.
„Ипак, у другој половини године и даље очекујемо убрзање економске активности, чему треба да допринесу наставак раста производње и извоза аутомобилске индустрије, као и реализација инфраструктурних пројеката планираних програмом „Скок у будућност – Србија EXPO 2027”.
За наредне две године и даље пројектујемо да ће раст бруто домаћег производа бити у распону 4–5 одсто, с тим што у 2027. години због одржавања специјализоване међународне изложбе „Експо 2027” очекујемо да ће стопа раста бити ближа горњој граници пројектованог распона, јер се очекује знатнији раст доприноса сектора услуга, посматрано с производне стране, односно нето извоза посматрано са становишта употребе, нагласила је Табаковић.
Према њеним речима, прилив по основу страних директних инвестиција за шест месеци ове године износио је 1,5 милијарди евра, што је било за око 40 одсто мање него у истом периоду 2024. године. То је, истакла је она, делом последица изнадпросечних једнократних прилива у прошлој години, затим смањеног инвестиционог поверења глобално посматрано, али и одлагања одређених инвестиција због протеста и блокада у земљи.
Додала је да се ипак у последња два месеца уочава да се динамика прилива страних директних инвестиција приближава просечним месечним остварењима из претходне године, тако да је реално очекивати да у наставку године прилив буде већи него у првој половини године.
Када је реч о штедњи, истакла је да она континуирано расте и да је у протеклих 13 година динарска штедња порасла 11 пута, на преко 200 милијарди динара на крају јула. „Истовремено, готово је удвостручена девизна штедња грађана, са 8,3 милијарде евра на 15,8 милијарди евра. То је показатељ поверења у домаћи финансијски сектор и здравих извора раста кредитне активности и у будућности“, рекла је Табаковић.
Извор: Танјуг
