Књижевнику Гојку Ђогу припала је овогодишња Кочићева награда за целокупно књижевно дело на српском језику, саопштило је данас Удружење књижевника Републике Српске.
Жири у саставу Жељка Аврић, Душко М. Петровић и Жељка Панџић једногласно је донео одлуку да Ђогу припадне награда која се додељује књижевнику кога одликује слободарски дух Петра Кочића, чистота и пуноћа српског језика, као и високоестетске уметничке вредности, наведено је у саопштењу.
Уз напомену да је Ђого изабран од пристиглих 14 пријава на Конкурс за доделу Кочићеве награде, у саопштењу се подсећа да се „већ од 1967. и прве песничке збирке ‘Туга пингвина’ Ђого се огласио аутентичним гласом песника модерног сензибилитета какав је и данас“.
„Један је од оних песника, и уопште књижевних стваралаца, који осим што поседује особен сензибилитет сагледавања и поимања света, он је и песник снажног критичког импулса и животно освештеног осећаја вредности и незаменљивости слободе у свим њеним видовима“, оценио је жири.
Како је наведено, Ђогов је поетички став, исказан и у поезији и у есејима да књижевно дело мора имати контакт са стварношћу. Подсетивши на „вунену трилогију“, коју чине „Вунена времена“ (1981), „Црно руно“ (2002) и „Клупко“ (2018), жири је додао да књижевно дело и у живот Ђога, представљају „својеврсну одбрану насушно важног феномена хуманистике, а то је аутономија песника и песничког чина, аутономија уметности“.
Жири је оценио, између осталог, да Ђого гради властите говорне и језичке песничке форме, на трагу Момчила Настасијевића и Васка Попе, а пре свега на принципу Лазе Костића „укрштаја старог и новог, националног и модерног, а тим следом трагом и сјајног авангардисте Станислава Винавера“.
Како је истакнуто, Ђого тиме „без патетичности, показује које су неслућене могућности језика и како је језик, не само темељ књижевности, већ и оружје и оруђе које неприкосновено гарантује националну и сваку другу егзистенцију српског народа, Кочићу на понос“.
Извор: Танјуг
