Богољуб Карић је упутио отворено писмо подршке председнику Републике Србије, Александру Вучићу, у којем се наглашава да је под вођством Александра Вучића Србија постала економски шампион у овом делу Европе и помирила се са читавим светом.
„Као оснивач прве приватне компаније у комунизму, визионар, градитељ и патриота, не желим да ћутим попут тихе већине, док траје незабележена хајка на Србију и њеног председника Александра Вучића. Иако се Александар Вучић и ја не слажемо у свему, као што се и сви људи не слажу око многих питања, са огромним пословним искуством које се може мерити вековима, а не деценијама и корпорацијом која послује широм света, не желим да останем неми сведок који ће прећутати оно што је лако видљиво и још лакше мерљиво. Под вођством Александра Вучића, Србија је постала економски шампион у овом делу Европе и помирила се са читавим светом.
Далеко иза нас остала је хиперинфлација, ратови, мобилизације, пљачкашка приватизација са милионима незапослених и сукоби са западним силама, као тужни тестамент претходних политичких гарнитура које су владале Србијом.
У времену величанствених, али изазовних и турбулентних промена у свету, у епохи олујних престројавања великих сила у чијем се вртлогу нашла наша мала земља, председник Александар Вучић је учинио немогуће. Отворио је широм капије и за Америку и Европу, и за Кину и за Русију, успевајући да, као политички мађионичар, после много деценија помири Србију са Истоком и Западом.
Требало је много знања, искуства, енергије и политичке мудрости да Србија постане кључно место на запаљивом Балкану где се, уместо бомби, сливају стране инвестиције и међународни капитал. Те инвестиције прелећу Словенију и Хрватску и многе земље Европске уније и долазе у нашу Србију. Мир, стабилност и снажни економски раст, уз уважавање права свих националних мањина које су коначно постале део наше велике породице зване Србија, постали су наша стварност. Александар Вучић је политички визионар који схвата да је много мудрије ставити прст на чело, него прст на ороз и зато чврсто и снажно подржавам његову политика помирења, уз економски развој Србије!
Зато не желим да ћутим и да се скривам, јер ми то не дозвољавају моје године, моје искуство, моје поштење и моје очи које, хвала драгом Богу, кристално јасно виде резултате такве политике.
Ко може, ако има зрно поштења и части да порекне очигледно: да данас имамо стотине километара нових аутопутева? Ко може да оспори изградњу брзих и модерних железничких пруга којима возови иду брзинама 200 километара на час? Ко може да не примети новоизграђене клиничке центре, болнице и школе широм Србије?
Ко може да изговори да Вучић после дуго година није скинуо ланце и катанце са врата Народног музеја и осталих водећих културних институција и отворио их за народ? У последњих 12 година постали смо српски Холивуд по снимању филмова и серија, а режисери и глумци и сви културни ствараоци, раде у три смене.
Ко заборавља да су у Београду боравили један од водећих светских лидера кинески велики председник Си Ђинпинг, потом снажни лидер моћне Русије Владимир Путин, па француски председник Емануел Макрон или пољски премијер Доналд Туск или Џо Бајден, када је био потпредседник Америке? Нисмо ваљда сви оболели од Алцхајмера, па да нам је из памћења нестало да је син председника Доналда Трампа, Доналд Трамп Млађи, два пута био лични гост председника Вучића?
Ко може да негира да су у Београду са Вучићем на разговоре долазили и турски председник Реџеп Тајип Ердоган, некадашња немачка канцеларка Ангела Меркел и њен наследник Олаф Шолц? Као што сам убеђен да ће доћи и садашњи канцелар Мерц.
Зар смо сви оболели од колективног заборава? Зар нам је тешко да изговоримо имена шефице Европске комисије Урсуле фон дер Лајен и председника Европског савета Антониа Коште који су разговарали са председником Вучићем? Није било тако давно.
Зар су сви заспали и пропустили да је пре неколико дана у Београду био велики пријатељ Србије и Александра Вучића, један од највећих светских лидера, шеик Мухамед бин Зајед ел Нахјан, председник Уједињених Арапских Емирата?
Зар нам Виктор Орбан није стални гост?
Ако политички противници Александра Вучића овога не желе да се сете, а камоли да то изговоре, запањен сам и питам се зашто су и многи чланови и функционери Српске напредне странке ставили црни фластер на уста. А коалициони партнери су у мишјој рупи. Готово да се на прсте једне руке могу избројати чланови владе који стају раме уз раме уз Александра Вучића и подржавају га без икакве резерве. Да подсетим, влада Србије има 31-ог министра и стотине високих функционера који су се посакривали као зечеви. Многима од тих људи Александар је пуно помогао, због многих уместо њих прима жестоке критике јавности и ударце, многима је опраштао, иако су постали мултимилионери, управо захваљујући инвестицијама које је привукао Вучић.
Моја част, искуство и мој карактер ми не дозвољавају да будем равнодушан и да се не огласим. Напротив, инспиришу ме да нагласим ту истину о председнику и подржим га у његовој политици снажног економског развоја Србије и помирења са светом. То је дипломатија, то је државност, то је вештина, то је визија.
Нисам од оних који га тапшу по леђима када су мирна времена. Желим да будем уз њега сада, у изазовном добу и за свет и за Србију.
Као човек који је својим рукама градио империју у најтежим временима, како у време Тита, тако и када сам сламао гвоздену завесу у Совјетском савезу, као неко ко није добио шансу да реализује свој пројекат „Теслаграда” у Србији, иако сам то сањао као дар својој домовини и њеној младости, гласно кажем:
То што нисам добио шансу, не спречава ме да признам оно што јесте урађено. Александар Вучић је урадио огромне ствари за Србију и историја ће га памтити по томе!
Спреман сам као увек да помогнем и предложим своје идеје. Србија може да уместо 70 милијарди долара БДП-а, веома брзо оствари БДП од 300 милијарди годишње кроз 300 пројеката за 300 водећих српских компанија. Тиме би се статус страних и домаћих компанија коначно потпуно изједначио и локомотива би постала спејсшатл!
Још једну ствар никако не могу да разумем, иако се многи сведоци слажу да мој мозак у Србији најбрже функционише. Као што је рекао славни југословенски новинар Југ Гризељ, „Богољуб је човек који производи решења”. Зато ми није јасан отпор дела јавности према пројекту ЕXПО 2027. Зар не препознајемо да је Србија са Експом добила економске олимпијске игре! Вучић је изградио темеље, сада је време да сви заједно подигнемо кров! И да освојимо златну медаљу, у име свих оних који верују у Србију! То је већина наших грађана, то је већина наше дијаспоре, то је већина наше академске заједнице, то је већина студената. Сви играмо у репрезентацији Србије! ЕXПО даје шансу српским предузетницима да формирају хиљаде нових џоинт венчер компанија. То су неслућене размере економског развоја и запошљавања. Да наша деца остану Србији.
Шта је мудрије за народ и државу, него да за две године постанемо центар света и још зарадимо десетине милијарде евра или долара? Мој одговор је, освојићемо злато!“, стоји у отвореном писму Богољуба Карића.
Извор: ТВ Мост, саопштење
