Одлука Европске комисије да пројекат „Јадар“, један од најперспективнијих и најдетаљније истражених литијумских пројеката у Европи, прогласи стратешким за ЕУ потврђује да Србија има значајно место у енергетској и дигиталној будућности Европе.
То је и потврда да пројекат може да се развија у складу са европским стандардима заштите животне средине и људских права, истим онима који важе за пројекте у Француској, Немачкој Канади или Норвешкој, каже за Танјуг директор пројекта „Јадар“ Чед Блуит.
Како каже, одлука Европске комисије додатно поткрепљује закључке најобимнијих научних студија икада спроведених у Србији за неки рударски или индустријски пројекат.
Те студије, према његовим речима, показале су да се „Јадар“ може реализовати безбедно по животну средину и здравље људи.
Да литијум из Србије има улогу у европској зеленој транзицији потврђује и нова студија шведског Универзитета у Лунду, која указује на то да ће европска аутомобилска индустрија, која чини око шест одсто БДП-а ЕУ, бити у озбиљној кризи ако ЕУ не почне да производи сопствена електрична возила и батерије.
Већ сада је свако пето ново возило у Европи електрично, а ЕУ планира да до 2035. године потпуно престане са производњом аутомобила на бензин и дизел.
Директор „Јадра“ истиче да тај пројекат може постати стуб нове индустријске ере у Србији, засноване на једној од најтраженијих критичних сировина, која ће то засигурно бити наредних неколико деценија, на иновацијама и развоју електричне мобилности.
„Према студијама реномираних међународних институција, овај пројекат има снагу да покрене привреду, привуче милијарде евра инвестиција и омогући отварање преко 20.000 високо плаћених и квалификованих радних места у земљи“, додаје Блуит.
У поменутој студији шведског универзитета мапирана су и најважнија литијумска налазишта у Шпанији, Португалу, Немачкој, Француској, Финској и Србији.
Иако комерцијално рударење још није почело, процена је да би активирање ових налазишта омогућило ЕУ да преполови будућу зависност ЕУ од увоза литијума.
„Јадар“ је један од 13 пројеката изван ЕУ које је Брисел прогласио стратешким.
На листи су и пројекти у Канади, Норвешкој, Гренланду, Великој Британији, Мадагаскару и сви су морали да испуне исте критеријуме у погледу техничке изводљивости, као и стандарде заштите животне средине, друштвене одговорности и доброг корпоративног управљања (ЕСГ).
Поред тога, морају да донесу обострану корист за ЕУ и земљу домаћина, стварајући услове за раст, отварање радних места и извозне прилике.
За земље које нису чланице ЕУ, овај статус може да значи додатну финансијску и политичку подршку из Брисела, као и лакши приступ инвеститорима, купцима и институцијама.
Статус стратешког пројекта је у том смислу привилегија, али доноси и јасне обавезе.
Европска комисија истиче да је за останак на листи стратешких пројеката неопходно поштовање свих еколошких, правних и других стандарда у свакој наредној фази развоја.
Блуит наглашава и да статус стратешког пројекта на нивоу ЕУ не значи аутоматски почетак реализације.
„Неопходно је да испунимо све законом прописане услове у Републици Србији, што укључује обимне консултације са институцијама, стручном јавношћу и локалном заједницом, добијање сагласности на студије о утицају на животну средину, као и исходовање свих осталих неопходних дозвола. Пројекат ће моћи да се развија само ако докажемо грађанима, надлежним институцијама Републике Србије, а сада и релевантним институцијама ЕУ да може да се спроводи безбедно, транспарентно и у складу са највишим стандардима заштите животне средине и здравља људи“, навео је Блуит.
Извор: Танјуг
