Отац Стефан, монах манастира Будисавци и отац Харитон, монах манастира Црна Река, једина су два свештеника која су нестала и касније страдала на простору читаве бивше Југославије.
На данашњи дан навршава се 26 година од нестанка јеромонаха Стефана Пурића, за кога се према сведочењима, претпоставља да је страдао када су га киднаповали припадници ободилачке војске Косова (ОВК), након рата у селу Будисавци код Клине, недалеко од истоименог манастира, у коме је службовао као монах метоха Пећке патријаршије.
У тим данима, неизвесности и страха, преостали српски цивили – старци, жене и деца – потражили су уточиште у манастиру Будисавци, наводи Радио Гораждевац.
У жељи да обезбеди храну за угрожене, отац Стефан је заједно са Вујадином Вујевићем, наставником из села, изашао у набавку. Веровао је да му се ништа неће догодити, јер се никоме није замерио и био је познат као изузетно честит и поштован човек.
Према неким сведочењима, њих су на том путу пресрели припадници ОВК.
У присуству више особа које су немо посматрале злочин, Стефану и Вујадину су одсечене главе секиром, а тела су потом бачена у једну од оближњих јама.
Отац Стефан Пурић, једно је од два свештена лица која су нестала и касније страдала на простору читаве бивше Југославије током ратних деведесетих.
Продукција Радио Гораждевца, пре неколико година, снимила је документарну причу о страдању оца Стефана и оца Харитона, монаха манастира Црна Река, једина два киднапована свештена лица на просторима бивше СФРЈ.
Новинари радио Гораждевца су пре пар година забележили и сведочења монахиња из манастира Будисавци, које су тих ратних дана делиле живот са оцем Стефаном.
„Он је толико био добар да смо ми биле срећне што је он ту дошао. Али у међувремену појавила се потреба за Будисавце, тамо где је он, јадник, и настрадао. А овде је дошао отац Десимир из Призренске богословије, тако да је имао ко да остане.“
„Мати га пита: ,Оче Стефане, би ли ишао у Будисавце?’ – ,Како нећу, мати, пешке ако треба. Тамо је мирно, тамо је тишина.’“
„Мени само треба молитва. Али је код нас био добар, добар и само добар. И нека му је вечна памјат.“
Једна од монахиња додала је.
„Страшно. Много је био добар и побожан, само… шта ћеш. Па ишао доле да помаже народу, био је код нас у кући нашој. И да купује намирнице за народ, да једу. Ишао је три-четири пута, пети пут кад је отишао – више се није вратио.“
Извор: Радио Контакт плус
