Министар просвете Дејан Вук Станковић изјавио је да је најважније да образовни систем у Србији ради у пуном капацитету и додао да сада као морални дуг и законска обавеза остаје да управе факултета деблокирају зграде.
Станковић је у интервјуу за Инсајдер рекао да ће сви факултети, како је и раније речено, који буду обновили наставу и буду спровели у потпуности план и програм надокнаде наставе и испитне рокове, добити квоте за упис нових студената.
„Мени је важно да образовни систем у Србији ради у пуном капацитету. Када бих сад говорио о детаљима у приступу, вероватно бих имао другачији приступ, али то сада није битно. Битно је да се то спроведе“, казао је Станковић одговарајући на питање о дијалогу премијера Ђура Мацута и ректора Универзитета у Београду Владана Ђокића у вези квота за упис и да ли он лично подржава тај дијалог.
Како је додао, оно што остаје је нека врста моралног дуга и законске обавезе управа факултета да деблокирају зграде, да простор који припада високошколским установама буде коришћен за наставу и за испите.
„То је оно што они просто дугују и оснивачу и финансијеру, у највећој мери Влади Републике Србије, дугују својим студентима, дугују својим професорима и дугују читавом друштву. Мислим да треба ставити тачку на отмицу универзитета“, поручио је Станковић.
На питање да ли блокаде види као отмицу, Станковић каже да је то отмица универзитета која служи као политичка платформа челницима универзитета за своје политичке кандидатуре.
Говорећи о Уредби коју је влада у техничком мандату усвојила, а којом је уведен другачији обрачун зарада на факултетима, Станковић каже да ће Влада Србије разматрати могућност укидања те Уредбе када Уставни суд буде донео своје мишљење.
„Није било говора о тој Уредби ни на једној седници Владе. А друго, та Уредба нема никаквог смисла ако факултети раде. Зато што та Уредба 35-5, како је дефинисано ту, како смета људима који воде универзитет, барем декларативно смета, у финансијском смислу наноси штету универзитетским радницима који не држе наставу. Ја сматрам да универзитет не може да постоји ако наставници не држе такозвану активну наставу, како је препознаје стандард акредитације који се односи на универзитете. Дакле, уколико желите да имате универзитет, он мора да ради“, указао је министар.
На питање да ли то значи и да ће новац и за зараде и издвајања за обавезе факултета такође бити враћен, Станковић је навео да је основни захтев Министарства финансија, које треба да плати то, да факултети изврше спецификацију својих трошкова.
Што се тиче динамике исплате, како је навео Станковић, с обзиром на количину новца која је потребна и на практичност спровођења тог поступка, то ће ићи у четири фазе.
„Мислим да би било фер и морално да они који траже материјалне трошкове седну и направе договор са студентима у блокади да се деблокирају високошколске установе и да се стање нормализује. Да политика буде измештена из универзитета на место где припада“, казао је Станковић.
Министар наводи да је Влада Србије од првог свог разговора са ректором Ђокићем и другим ректорима, заузела став који је заступао премијер Мацут, а то је „да се одвоји политика од универзитета“.
„И када одвојимо политику од универзитета, онда можемо да кренемо да решавамо проблеме који се тичу наставе, који се тичу финансирања универзитета, који се тичу извесности радних места свих запослених и слично“, додао је.
Коментаришући привођења студената у блокади, Станковић је казао да није за примену полиције по сваку цену, али и да је у Србији полиција превише толерантна за оно што се дешава на улицама.
„Не могу да замислим рецимо у западноевропским метрополама да неко под фирмом збора студената и грађана блокира централне улице или да универзитетски професори рецимо испред Даунинг стрита 10 где је британски премијер ставе шаторе па му не дају да се креће. Замислите то да уради неко у Лондону или да рецимо неко блокира Шанзелизе у Паризу или да уради тако нешто на Петој авенији у Њујорку“, навео је.
Истиче да није одушевљен привођењем студената, али да није одушевљен ни њиховим агресивним понашањем. Станковић указује да би инциденте свакако требало избећи и да би све ствари требало решавати дијалогом у оквиру институција.
„Не волим репресију над било ким, не волим репресију над тим младим људима, али чини ми се да су они у жару свог политичког заноса, који помало има и карактеристике фанатизма кренули логиком ‘све или ништа’, а кад кренете логиком ‘све или ништа’ против полиције, онда не можете да избегнете привођење“, додао је Станковић.
Министар наглашава да нико није хапшен у својству студента, нити у било ком другом својству, него је хапшен због тога што је вероватно својим понашањем довео до основане сумње да врши неку врсту прекршаја закона.
„Не хапсе се људи зато што су студенти. То је помало замена теза. Хапсе се људи за које постоје основане сумње да су се понашали као изгредници. Не би мене или Вас ухапсио нико због тога што сам ја професор, а Вас због тога што сте новинар уколико би се изгреднички понашали, него би нас ухапсили због изгредничког понашања. Секундарна ствар би била шта смо по професији или по образовном статусу“, казао је Станковић.
Како је додао, да се хапсе због тога што су студенти, било би ухапшено 90.000 студената колико их је на Универзитету у Београду или 250.000 колико их има у Србији.
„Хапсе се они који угрожавају јавни ред и мир. А онда могу да буду и студенти и не морају да буду студенти. И није никакво посебно својство нечије личности то што је студент“, истакао је Станковић.
Како је навео, да ли је спроведено хапшење законито или не, не може да суди јер није полицијски званичник, није ни експерт за безбедност. Станковић је поновио још једном да нико никада у овој земљи није хапшен због свог образовног статуса.
Извор: Танјуг
