Директор Канцеларије за јавну и културну дипломатију Арно Гујон оценио је да то што Србија и поред импресивног економског раста и бројних реформи не напредује брже ка чланству у ЕУ јасно показује да то није само питање економије, већ и политике и геополитичких интереса.
Гујон је у интервјуу за мађарски недељник Мандинер истакао да је Србија остварила значајан економски напредак у последњој деценији, пренела је Канцеларија за јавну и културну дипломатију.
Он је подсетио да је БДП Србије између 2020. и 2025. растао просечно четири одсто годишње, што је чак 2,5 пута брже од просека ЕУ, и да по тим економским параметрима парира са државама које имају највећи раст у ЕУ попут Ирске и Пољске.
„Све то јасно показује како улазак Србије у ЕУ није питање економије, већ пре свега политике и геополитике. Цео Западни Балкан, са својих 15 до 18 милиона становника, ‘кап је у мору’ у поређењу са 450 милиона грађана ЕУ, и не би донео никакву драматичну промену ни демографски, ни политички, ни економски када би нас све одједном примили“, нагласио је Гујон.
Додао је да је „Србија данас економски и реформски на далеко вишем нивоу и много спремнија него што су то биле Бугарска или Румунија када су постале чланице ЕУ“.
Гујон је навео да политичка питања, попут односа Београда и Приштине, често коче процес проширења и подсетио да је Приштина више пута одбила да преговара са српском владом и да није испунила обавезе из 2013. о формирању Заједнице српских општина.
„Иако испуњавање поглавља 35 не зависи само од нас, него и од Приштине, забрињава што се неке европске државе гласно позивају на међународно право и суверенитет, али то очигледно не важи када је реч о Србији и њеној покрајини Косову и Метохији“, рекао је директор Канцеларије за јавну и културну дипломатију.
Поводом чињенице да је ЕУ са Србијом отворила посебно поглавље 35, које се тиче АП Косово и Метохија, и да од решавања тог питања зависи цео процес приступања, Гујон је поручио да ЕУ не може да тражи од Србије да призна независност АП Косово и Метохија, када ни пет њених чланица Шпанија, Словачка, Румунија, Грчка и Кипар о томе не желе ни да разговарају.
Гујон је указао и на то да процес приступања повремено износи на површину неспоразуме, па је зато посебно важно што Србија тесно сарађује са Мађарском, јер, како је рекао, та земља и народ разумеју Србију.
Како се наводи, Гујон је на сугестију новинара да би блиски односи Србије и Мађарске могли бити прећутна политичка препрека српској интеграцији зато што Брисел не жели да Орбанова политика добије још једног савезника, одговорио да би то било кратковидо.
„Идеологије долазе и одлазе. За 50 година о свету ћемо мислити потпуно другачије него сада, али националне државе и културе остају с нама, и ако их ујединимо у савез, само можемо бити јачи. То је била визија Европе Шарла де Гола, а не неког чудног, лево-либералног клуба“, закључио је Гујон.
Извор: Танјуг
