Видовдан је дан када би сви Срби требало да се уједине и помире, речено је на панелу у оквиру књижевне вечери коју организују студенти који желе да уче испред Дома Народне скупштине уз поруку да се Србија може физички окупирати, али да је немогуће да се окупира српски дух.
Директор Архива Војводине Небојша Кузмановић изразио је захвалност представницима Владе Србије, као и грађанима који су дошли да Видовдан заједно прославе са студентима који се противе блокадама факултета и који, борећи се за своја права на образовање, бораве у Пионирском парку од 6. марта.
Сматра да студенти који желе да уче већ скоро четири месеца постојано сведоче о Видивданском култу код Срба.
Одговарајући на питање да ли је обојена револуција покушај да се окупшира српски дух, Кузмановић је истакао да од 5. октобра 2000. године, односно већ 25 година, у Србији постоји тежња да се промене вредности српског народа.
,,Овај скуп данас је доказ да им то није успело, пре свега мислим на атлантистичке центре моћи на западу. То није политички исказ, него је научни који су многи српски социолози и антрополози причали. Ови догађаји од новембра или децембра су наставак те политике да се Србија духовно окупира“, указао је он.
Поручио је да Србија може физички да се окупира, али да то није могуће у духовном смислу.
Историчар Горан Шарић рекао је да су протести и сукоби у Србији показали да се морамо вратити видовданском завету и навео да је завет чувао Србе и онда кад га Срби нису чували.
,,Ми смо данас овде да се сетимо Видовдана и док се будемо сећали Видовдана, постојаћемо. Док будемо чували тај завет, тај завет ће чувати нас. И ситуација је данас тешка и у свету и на Косову. Наши Срби са Косова су најслабији од најслабијих, а један народ је онолико јак, колико може заштитити најслабије међу собом“, рекао је Шарић.
Шарић је навео да тројица говорника данашњег панела долазе са простора где више нема Срба, односно где чине око три одсто становништва.
,,Веома лако се може десити и овде да једног дана Срба не буде, ако не будемо чували завет“, нагласио је Шарић.
Навео је да на Косову и Метохији имамо цара Лазара и његове јунаке који су својом крвљу као знаком запечатили завет између српског народа и Бога и од тада српски народ има свој завет са Богом.
Како додаје, Албанци немају своју реч за Косово јер тамо, како је рекао, нема ,,једне тарабе које су оне саградили“.
,,Свака црква, свако поље заливено је српским знојем и српским мученицима“, нагласио је Шарић.
Режисер Драгослав Бокан поручио је да су студенти који желе да уче помогли да се данас споји искуство, односно прошлост и нада, односно будућност у једну целину, у осећај да је Београд поново Богородичин град, град Деспота Стефана Лазаревића и свети град који неће да трпи мржњу и заборав културе сећања.
Бокан је истакао да српски народ није настао у 19. веку на мировним конференцијама, већ почетком 13. века стварањем светосавске мисли.
,,Спој народа, државе и цркве је обликовао нас другачијим и утицао да ми формирамо и руску идеју и када кажемо да су наследници светосавске мисли и Фјодор Достојевски и Милош Црњански, они имају исти духовни извор због којег ми стојимо обећавајући да нећемо допустити да нам отму и затрују духовни извор“, казао је Бокан.
Студенткиња Правног факултета Универзитета Унион Анђелија Хајдана Бакаловић навела је да је Видовдан дан када се преплићу и спајају историја и душа српског народа и дан када Срби не смеју заборавити кроз шта су све њихови преци прошли.
,,Зато ми стојимо усправно и достојанствено и пркосно. У том духу, нека овај Видовдан не буде само један обичан датум у календару. Нека то буде прилика да се подсетимо ко смо ми, ко смо то ми Срби. Не да бисмо се хвалили, него да бисмо били достојни, баш као наши преци јер Видовдан, то није прошлост. То је позив. Позив да будемо бољи, да знамо, да памтимо и да не одустанемо. И зато вас позивам, Срби, да устанемо и да будемо сложни“, казала је Бакаловић.
Према њеним речима, ако би Срби заборавили Водовдан, заборавили би како су опстали као народ кроз све векове.
Бакаловић је поручила да би Видовдан требало да буде симбол помирења, мудрости, дан када се јунаштво мери знањем, способношћу да се држава ствара, а не да се руши.
Професор Ђуро Раца, чија је ћерка једна од жртава у паду надстрешнице у Новом Саду, рекао је да је тај догађај злоупотребљен за рушење државе и да није реч ни о каквом „паду“, већ „рушењу“ дела железничке станице.
Истакао је да се 1. новембра у Новом Саду десио терористички напад, а да тужилаштва ни у Београду, ни у Новом Саду нису узеле у обзир његова сазнања о том догађају.
,,Сада ће девет месеци од трагедије рушења надстрешнице у Новом Саду, нема напретка у истрази јер тужилаштво не жели да ради у интересу народа“, рекао је он.
Извор: Танјуг
