Бивши амерички амбасадор у Србији Кристофер Хил изјавио је да не очекује да ће САД интервенисати у решавање проблема на Балкану, укључујући спор између Београда и Приштине, као што су то чиниле у прошлости. Он је у интервјуу за Радио Слободна Европа нагласио да Косово мора да настави са оснивањем Заједнице српских општина, док и Србија има своје задатке.
Хил је навео да Београд и Приштина не могу да очекују да неко други реши њихове проблеме, већ да заједно морају да раде на томе.
По питању дијалога, Хил је истакао да је Охридски споразум веома привлачан, и да Косово мора да крене од формирања Заједнице српских општина. Навео је да и Србија има своје обавезе.
Како је истакао, не верује да ће САД бити много ангажоване у процесу дијалога Београда и Приштине.
Јуче сте овде, на Глобсеку изјавили да је тешко предвидети политику председника Сједињених Америчких Држава Доналда Трампа, али ипак бих Вас питала какав приступ може очекивати Косово од његове друге администрације?
Мислим да ће САД уложити напоре како би земљама на Балкану рекле да почну саме да решавају своје проблеме. Мислим да су људи помало уморни од тога у време када земље долазе код нас или у неку западноевропску земљу и жале се на свог суседа. А главни проблем је, наравно, то што се у свету дешавају и друге ствари. Више не живимо у деведесетим годинама. Живимо у сасвим другачијем добу. Свакако разумемо питање Израела, свеобухватно питање Ирана, што је огромно питање, питање Газе. И наравно, главно питање за Европу, по мом мишљењу, је Украјина и оно што сви радимо за Украјину. Дакле, мислим да је време када једна балканска земља може да дође код нас и да се жали на другу балканску земљу прошло, људи више немају времена за то. Зато желе да виде неке обрасце сарадње створене у региону, а не само да свака земља иде код неког омиљеног члана међународне заједнице и каже: „Помозите нам“.
САД су кроз историју биле један од најзначајнијих и најснажнијих савезника Косова. Да ли очекујете да се то настави или предвиђате да би могло доћи до промене у тону или приоритетима?
Мислим да то донекле зависи од тога шта људи на Косову желе да ураде. Могу вам рећи да су ова питања на Балкану веома сложена, али сложеност ових питања превазилази интересовање људи да их разумеју. Дакле, отићи у САД и рећи – имамо све те проблеме са нашим суседима и тако даље. Људи кажу, гледајте, сви имају проблеме, решите их. Дакле, мислим да ће се очекивати да, без нужног посредника сваког дана, без нужног посредовања невладиних организација или пријатеља сваког дана, желимо да видимо да се неки људи обрате непосредним суседима ако имају проблеме са суседима и покушају да га реше, јер се међународна заједница једноставно окренула другим питањима. Не кажем да Балкан није важан. Као што сам поменуо, то је у великој мери недовршен посао у Европи. Али људи на Балкану морају да схвате да се дешавају и друге ствари у другим деловима света. И зато не очекујте да људи одустану од проблема којима се баве, било да је то у Украјини, знате, на Блиском истоку, да кажу: „У реду, Косово, покушаћемо да вам помогнемо у вези с тим.“ Косово, као и све државе на Балкану, заиста мора да се покрене и реши своје проблеме.
Недавно је привремена Влада Косова пристала да привремено прими до 50 миграната депортованих из Сједињених Држава као део споразума о пресељењу у треће земљу. Шта овај корак говори о усклађивању Косова са интересима САД?
Мислим да то показује да Косово има интерес да се усклади са САД и да покуша да помогне САД са њиховим проблемима. Али, само желим да нагласим да су овакви симболични гестови веома важни, веома корисни, али да треба да их прати шири приступ који осигурава да Косово није на листи проблема.
Мислите ли на нешто конкретно?
Немам ништа конкретно на уму осим да кажем да се ово дешава сада. Прошло је 25 година од 1999. године. И морам да кажем да сам веома разочаран што је тако мало постигнуто у тих 25 година.
Да ли очекујете да ће Сједињене Државе имати активну улогу у посредовању у дијалогу између Косова и Србије, или би било ефикасније да се вођство препусти Европској унији?
Мислим да САД годинама говоре да је ово заиста нешто што Европљани морају да реше. САД већ годинама имају специјалног изасланика, али бих очекивао мање америчког учешћа у тренутним околностима него што је то било у прошлости. Дакле, мислим да ће идеја да САД буду апсолутно ангажоване сваког дана на Балкану бити веома другачија. Видећете да су амерички пословни интереси укључени на Балкану. Биће неких дипломатских активности, нема сумње, али не бих очекивао да ће се САД умешати и помоћи у решавању проблема људи. Људи ће сами решавати своје проблеме.
Поменули сте раније да Влада Косова сноси велику одговорност за недостатак напретка у дијалогу. На које конкретне акције или одлуке сте мислили?
Знате, када размишљам о одговорности за решавање ствари, мислим на споразум о нормализацији, такозвани Охридски споразум, за који мислим да је веома правичан споразум, веома пажљиво разрађен уз помоћ господина Лајчака. И прилично је разочаравајуће што изгледа не можемо да разумемо, изгледа да не можемо да дођемо до тачке да се постигне договор о Заједници општина са српском већином. Уместо тога, то питање је закочено због ствари које су више пропагандне него стварне – ко је шта потписао и слична питања, морамо да видимо да се тај споразум у потпуности спроводи. А део тог споразума је идеја да би требало да постоји извесна ограничена аутономија за Србе у Северној Митровици. То је Асоцијација која треба да се бави школама, болницама и сличним питањима, постоје модели за ово широм света, посебно у Европи. И када је тадашњи премијер Тачи потписао тај споразум, требало је да буде спроведен. Дакле, то је једно питање. Али, не кажем да је Косово једина земља са проблемима. Мислим, и друге земље, укључујући и Србију, морају да ураде свој део. Али конкретно, као одговор на Ваше питање, Косово би требало да се фокусира на Заједницу општина са српском већином и да крене даље одатле. Србија не оспорава територију Косова, заиста не оспорава. Свеобухватно питање на Балкану, знате, људи причају о територији, људи причају о земљишту. Право питање на Балкану које људи треба да разумеју јесте да није земља та која је битна, већ људи. Питање је да ли људи на Балкану желе да остану на Балкану или желе да се преселе негде другде? И до сада се наставља ова миграција људи. Ово није питање земље. Има пуно земље. Питање је да ли људи желе да остану, раде и живе на Балкану.
Да ли мислите да Србија ради довољно?
Мислим да сви имају одговорност. Али, мислим да када странци кажу да не радите довољно или да радите довољно, нећу се упуштати у то. Мислим да сви знају шта треба да раде.
Године 2021. рекли сте да ће међусобно признање Косова и Србије откључати европски потенцијал Србије и допринети…
Мислим да ја то нисам рекао. Мислим да је неко други то рекао. Нисмо разговарали о међусобном признању. Разговарали смо о нормализацији, то је оно што је на столу.
Било је питање међусобног признања раније.
Раније смо разговарали о нормализацији, то је била позиција Европске уније. Подржали смо Европску унију у томе.
У реду. У време када сте били амбасадор…
Опет, желим да будем веома јасан око овога. Није ово питање узвикивања слогана. Није реч о томе да неко каже – овај ми се свиђа, овај ми се не свиђа. Ствар је у напорима да се реше проблеми. Верујем да је ЕУ изашла са прилично озбиљним предлогом у Охриду. То је оно што је на столу и тиме се треба позабавити.
Како бисте одговорили на то да су неки посматрачи у региону, посебно на Косову, Ваш приступ доживели као претерано попустљив према председнику Вучићу? Како бисте на то одговорили?
Мој приступ је да се бавим начином на који америчка влада жели да се ствари решавају. Имамо много интереса у Србији који немају никакве везе са Косовом. Србија је била од помоћи по питању Украјине. Желимо да се то настави, али свакако то што покушавамо да се бавимо неким интересима које имамо са Србијом не значи да смо настројени против Косова, имамо много интереса и на Косову. Дакле, поново, био бих опрезан са идејом да велике силе некако бирају између земаља. Нисмо заинтересовани да то радимо. Желели бисмо да се цела ситуација смири. Мислимо да је приступ Европске уније био коректан и желели бисмо да се тај приступ следи.
Ако не грешим, 2021. такође сте рекли да САД треба да покажу Србији да нуде бољу алтернативу у односу на Русију и Кину. Да ли је та порука допрла до власти у Србији? Због тога што и даље видимо снажне односе Србије са те две државе. Вучић је такође недавно био у Москви.
Још скорије, Вучић је био у Украјини и понудио…
Да ли то значи да је његова политика балансирања заиста успешна?
То бисте морали да питате њега. Ја нисам овде како бих критиковао његову политику. Нисам овде како бих критиковао политику Косова. Из перспективе САД, желимо да државе буду од помоћи у вези са централним питањима нашег времена. Централно питање на европском терену тренутно је Украјина. Земље које су спремне да помогну Украјини, да сарађују са Украјином, су земље са којима желимо да сарађујемо. Али, знате, ово су практична питања са којима се сви морамо бавити и мислим да промашујемо суштину уколико постављамо ствари тако да Украјина некако буде секундарна у односу на старија питања која потичу из старијих времена. Живимо у веома опасном тренутку у свету, а Украјина је једно од оних питања која треба хитно решавати. И зато Србија нешто предузима. Дакле, наравно да ћемо сарађивати са Србијом на томе.
Да ли Вас је изненадила Вучићева посета Москви?
Жао ми је што се то догодило након што сам отишао. Из Београда сам отишао у јануару. Мислим да је више људи предвидело његов одлазак. Постоји више разлога за то. Али опет, мислим да то није оно око чега треба да бринемо. Оно око чега треба да бринемо јесте ко помаже Украјини, а ко не.
Да се вратимо на Косово, које се тренутно суочава са пролонгираним институционалним вакуумом након избора. И даље се чека формирање новог вођства у парламенту. Из Ваше перспективе, колико је то штетно? Мислим на унутрашњем плану и у смислу кредибилитета Косова као међународног фактора.
Свако има своју политику. Ми имамо своју политику. Наша политика је била веома груба и веома тешка последњих месеци. Дакле, нисам овде да критикујем Косово. Мораће то да реше према ономе око чега могу да наведу људе да се сложе. Није лако. Дакле, нисам овде да критикујем Косово због тога. Знате, очигледно је да Косово треба да формира владу, да има неку стабилност у влади, али на Косову је да то реши. Није на мени да се тиме бавим или да износим мишљење о томе.
