Једно од највећих села на територији општине Лепосавић, Јошаница, суочава се са све мањим бројем мештана, а самим тим и деце која похађају школу од првог до четвртог разреда, као истурено одељење матичне школе у Лепосавићу. Ове године школу похађа свега четири ђака.
Учитељица Ивана Анђелковић је истакла да школа као централно место села, не треба да постоји само као институција, већ као центар окупљања, сарадње и развоја заједнице.
Додаје да управо из тог разлога, заједно са ђацима, учествују у разним пројектима и радионицама, јер желе да пошаљу једну снажну поруку родитељима и читавој заједници да је битно да се школа очува.
Косово онлине
„Школу похађа четири ђака, двоје у првом и двоје у четвртом разреду. Радим заједно са колегиницом Дијаном Јовановић. Иако имамо мало деце, школа одише једном топлом атмосфером и трудимо се да деци омогућимо све што је шпотребно и због тога учествујемо на разним радионицама и пројектима како би им боравак у школи био лепши. Поносни смо што смо обележили недељу сећања заједништва, у знак сећања на прерано угашене младе животе у 2023. години, ми смо као школа били домаћини, осликавали смо кишобране и на тај начин одали пошту страдалима. Учествовали смо такође у пројекту осликавања школског терена и учионица а прошле године смо добили пројекат за отварање учионица на отвореном”, навела је Анђелковић.
Истиче да деци много значе ваннаставне активности јер излазе из оквира стандардног иако се подударају са школским градивом и уједно помажу деци да се надограђују.
Душица Миловановић која живи у Јошаници и ради у школи већ седам година, након преласка из матичне каже да је кроз школу прошло много генерација, али да се данас нажалост тај број свео на свега четворо деце.
„Моја деца су овде похађала школу, тада их је имало око 20, били су јако скромни, ужину су носили од куће јер није постојала продавница. Данас је ситуација другачија, поред тога што школа нема деце, ни село нема мештана, већина се одселила у град а и они који ту живе уписују децу у матичну школу. Наша деца овде имају све услове као и њихови вршњаци у матичној школи, учитељице су им више посвећене, одувек је тако било”, каже Миловановић.
Косово онлине
Један од родитеља чије дете похађа ову школу а некада ђак исте Благоје Миловановић каже да је некада имало много више деце и да су из околних села путовали како би похађали ову школу.
„Имало нас је око 50. Долазила су деца из околних села, а сада има њих четворо. У селу је било 80 кућа па самим тим и деце, данас је тај број много мањи, људи су се одселили, не знам шта ће бити за пар година, требало је урадити нешто да људи овде остану а не да селе у град. Деца овде имају све, учитељице се заиста труде, не дозвољавају да се деца осећају као да похађају школу на селу али се ипак осећају да су изопштени, као деца са села, али то је увек био проблем и када сам ја ишао у школу”, каже Миловановић.
Додаје да је је некада било другачије, било је много више деце, игре, смеха а сада тога нема.
„Било нас је много, распусти су изгледали другачије, играли смо разне игре, били смо срећни. Сада је тужно и жалосно, плашим се да ће Јошаница да остане без мештана, угасиће се село”, навео је.
Нова школа у Јошаници је изграђена 1984. године. Поред ње у дворишту се налази стара, која је према подацима до којих смо дошли основана давне 1920. године, али је у земљотресу 1980. године порушена.
Поред овог истуреног одељења Основне школе “Лепосавић”, постоје још два и то у селима Кијевчиће и Дрен.
Извор: Косово Онлине
