Дан младости је био празник у Социјалистичкој Федеративној Републици Југославији (СФРЈ), који се обележавао 25. маја, а прослављао се од 1945. па све до 1988. године. Кућу цвећа је до сада посетило више од 17 милиона људи, а поштоваоци Јосипа Броза су се и данас окупили на платоу испред Музеја историје Југославије, чији је део и Кућа цвећа, последње Титово почивалиште.
Дан младости је био повезан са рођенданом доживотног председника СФРЈ Јосипа Броза Тита (1892–1980) и првих година се обележавао само као његов рођендан, а 1957. године је на његову иницијативу постао Дан младости.
Главни симбол овог празника била је Штафета младости, која је ношена око месец и по дана кроз читаву територију Југославије и 25. маја предавана Титу на величанственом слету, који је организован на стадиону ЈНА (Југословенске народне армије).
Штафета младости је уведена 1945. године, на предлог омладине Крагујевца, као „Титова штафета“. У првој Титовој штафети, учествовало је 12 500 омладинаца, који су претрчавши трасу дугу 9 000 км, Титу предали првих девет штафетних палица и Плаву књигу са 15 000 потписа омладине Шумадије. Те прве штафете предате су му у Загребу, док је наредних година, све до 1956. Тито је лично примао последње носиоце штафете пред Белим двором у Београду, чему је претходио свечани дочек на Тргу Републике.
Године 1957, на Титову иницијативу, овај догађај проглашен је за „Дан младости“. До Титове смрти, 1980. године, штафета се додељивала лично њему на стадиону „ЈНА“ у Београду.
За носиоце Штафете младости бирани су „узорни омладинци“ – односно најбољи ученици и студенти, млади радници, истакнути спортисти, акцијаши-ударници и уопште млади који су се истицали својим учењем, радом или залагањем. Посебна пажња придавана је првом и последњем носиоцу Штафете, који је имао задатак да је на прослави преда Титу, односно председнику ССОЈ.
Последњу штафету носио је Зоран Остојић, металостругар из Новог Сада али је уместо Титу, положио на његов гроб.
Штафета младости наставила је свој живот и после смрти Јосипа Броза и постала симбол љубави и оданости његовом делу све до 1988. године када је Савез социјалистичке омладине Југославије укинуо ову традицију.
Музеј Југославије у Београду чува бројне артефакте ових догађаја из прошлог века, а како су изгледали слетови и штафете можете погледати у публикацији Музеја овде.
У Кући цвећа почаст другу Титу
Стотине људи с подручја бивше Југославије данас у Кући цвећа мимоходом одаје почаст некадашњем доживотном председнику Социјалистичке Федеративне Репубике Југославије (СФРЈ) Јосипу Брозу Титу поводом 25. маја, који се у тадашњој држави славио као заједнички државни празник – Дан младости.
скриншот, Танјуг
Бројни Титови поштоваоци, делегације Савеза удружења бораца народноослободилачког рата (СУБНОР), удружења и организација који баштине сећање на НОБ и Тита, од јутрос су се окупљали на платоу испред Музеја историје Југославије, чији је део и Кућа цвећа, последње Титово почивалиште.
Многи од њих носе заставе бивше СФРЈ и Савеза комуниста Југославије, капе ,,титовке“, беџеве с Титовим ликом или потписом, ордења и одликовања некадашње Југославије.
Хиљаде људи из бивше СФРЈ походи Меморијални центар Јосип Броз Тито и Кућу цвећа сваке године на дан његове смрти 4. маја и 25. маја кад се у бившој Југославији славио његов рођендан, односно Дан младости.
Титово се име, осим уз партизански покрет и антифашистичку борбу која је током Другог светског рата пресудно утицала на формирање и постојање бивше СФРЈ, везује и уз оснивање Покрета несврстаних, који је окупљао земље трећег света и био својеврстан баланс између Истока и Запада.
Титовој сахрани у Београду 8. маја 1980. године присуствовало је више од 200 шефова држава или влада и високих делегација из чак 127 земаља свијета.
скриншот, Танјуг
Од 1980. године Кућу цвећа је, по доступним званичним подацима, посетило више од 17 милиона људи, међу којима је мноштво туристи из Западне Европе, Америке, а све више је и посетилаца из азијских земаља – Кине, Јапана, Јужне Кореје и Вијетнама.
Извор: РТВ
