Грађани који поседују искључиво документа Републике Србије са називима градова на Косову налазе се у све незавиднијем положају. Ови људи, често рођени у централној Србији, са пребивалиштем на Косову због брака, школовања или имовине, годинама покушавају да прибаве косовска документа, али се суочавају с административним препрекама, неуједначеном применом закона и одбијањем надлежних служби да признају српске изводе из матичних књига.
Упркос одлуци Министарства унутрашњих послова Косова којом је у новембру прошле године омогућено издавање докумената на основу српске документације, многи и даље остају „невидљиви“ за систем – без држављанства и личних карата, без могућности нормалног кретања, запошљавања или остваривања права на помоћ.
Рок за добијање косовских докумената на основу оних које издају српске институције за градове на Косову истекао је 30. априла.
Многи грађани, претежно из српске заједнице, нису успели да прибаве косовска документа јер су поседовали, на пример, само изводе из матичне књиге рођених издате од стране српских органа, које косовске институције не признају. Ипак, Министарство унутрашњих послова Косова је у новембру прошле године донело одлуку којом се омогућава упис у Централни регистар цивилног статуса Косова и издавање докумената на основу тих српских извода. Након издавања докумената, следи и апликација за држављанство, која је представља дуг и често мукотрпан процес.
Уколико грађани који потражују држављанство прикупе неопходну документацију, најчешће због спајања породице, аплицирају за документ о привременом боравку, односно такозвану “личну карту за странце”. Између тог привременог документа и добијања држављанства и личне карте, може проћи и до пет година, уз прегршт бирократије, или ипак, депортације.
Програмски директор НВО ACDC Александар Рапајић наводи за Косово онлајн да и поред ове уредбе која је трајала три месеца и преко које је један одређени број људи придобио косовска документа, остало је још отворених проблема.
„Прво и најважније, то је добијање документа кроз брак, за особе који су из централне Србије, које су се овде венчале у претходним годинама и већ дуго живе овде, добили су децу, имају имовину овде. А други је проблем, млади који су рођени одмах после рата и велики број њих, рођени на територији централне Србије због проблема који су овде постојали, а сада су они већ напунили 18 година, нису регулисали свој статус и за њих и даље тече тај проблем да мора да прођу кроз процес за странце, што је прилично проблематично за људе који овде живе од свог рођења“, рекао је он.
Међутим, Рапајић истиче да и даље постоји озбиљан проблем за већину људи који су рођени у централној Србији, а након склапања брака преселили се на Косово и пријавили пребивалиште у местима са српском већином. Иако су им издати документи Републике Србије са називима тих градова, косовске институције их не признају, што ствара значајне потешкоће, поготово када је у питању кретање.
„Па то је стварно велики проблем, посебно да видимо да косовске институције све више не прихватају документа на којима пишу градови са територије Косова, тако да све више проблема има да се пређе граница и да се заврши документација. Већ знамо да не може да се путује преко приштинског аеродрома или да се прелази за Македонију, тако да је све већи проблем, који мора бити решен, јер обухвата велики број грађана“, истиче он.
Подсећа да постоји документ у Приштини, којим се јасно дефинише какав је процес добијања косовских докумената. Али постоји један проблем који канцеларије на северу веома често користе, а то је задња ставка у том закону где пише „или било који други документ који канцеларија сматра да је потребан“.
„То се тумачи прилично широко и имамо ситуацију да у ове четири северне општине, али и у српским срединама на југу, те канцеларије траже много више документације него што се траже на остатку Косова. Деца које су рођена ван Косова било би довољно да се признају самим тим што имају извод рођених, за српску заједницу то је често из Београда или Крагујевца, али албанска заједница се често рађа у Скопљу или у неким болницама на територији Северне Македоније. За оне које се роде у болницама у Србији траже се још додатна документација – отпусна листа из болнице, да је дете примило вакцину, док, рецимо, за болнице из Македоније се то не тражи. То је та разлика у примени закона које постоји“, закључује Рапајић.
Грађани у сивој зони – Живот без докумената и његова ограничења
Стефан Виријевић је рођен у Новом Пазару, али је читав свој живот провео у Лепосавићу, где је и завршио школовање. Како даље додаје, није ожењен, па захтевање докумената на тај начин за њега још увек није могуће.
Он сведочи да када покушао да се распита и извади косовска документа, службеници у општини Лепосавић су му рекли да то није могуће, јер је рођен у Новом Пазару, а потом да оба родитеља морају да имају косовске личне карте.
„Након што су родитељи извадили личне карте, службеници су ми рекли да не постоји шанса да узмем косовска документа, јер сам рођен у Новом Пазару, и да морам да се одјавим одатле. Сваки пут када сам ишао, све су ми више папира тражили, све је теже било да се ти папири набаве“, говори он.
Иако је сакупио неопходна документа, наводи да му је захтев обијен. Накнадно је покушао поново да аплицира са додатном документацијом коју су захтевали, али истиче да до њих није било могуће да се дође. „Покушао сам и у општини и на југу, чак за возачку дозволу сам ишао да питам да ли постоји привремено решење за то, на шта су ми негативно одговорили, додајући да не смем да се крећем без тих докумената, што је много отежало све“, истакао је он.
Виријевић сматра да живот без личних докумената је као да не постојите у систему, јер је све отежано, од проналаска посла до кретања. „Донекле се осећам угрожено, а постоји много случајева код нас, који немају документа, попут младих парова и деце. Заиста је тешко, већина види проблем у теби, а ми имамо проблем и потребу за документацијом због кретања и лакшег живота“, поручује овај младић.
Након више неуспешних покушаја апликације, додаје да су све теже околности за опстанак. „Мислио сам да ће временом бити лакше, макар привремено за нас који не можемо да добијемо та документа, али ако се и даље буде ћутало и нико не покрене нешто, остаје нам да се пребацимо за Србију и са тим документима живимо овде, па да се боримо колико можемо. То је последња солуција“, поручује он.
Пензионерка Даница Јевтић из Лепосавића, која се због брака преселила у централну Србију, па се пре осам година вратила у родни крај, не може да извади косовску личну карту. Како је навела, након што је прибавила додатну документацију, службеници су јој рекли да јој не гарантују да ће ући у процес добијања личних докумената „јер је живела у Србији“.
„Подносила сам много пута, жртвовала сам се много пута и нисам успела. Рекли су ми да више и не покушавам, јер не могу да добијем личну карту“, наводи она.
Због недостатка основне идентификације, проблеми су разни. Како је истакла, одбијали су је више пута за конкурс помоћи око имовине.
„Била сам и код председника овог (Љуљзима Хетемија), разговарала сам са њим, и рекао ми је ’биће’. Друга службеница ми је рекла да ће да буде до априла. Ја сам отишла пре месец дана на личне карте, где ми је речено ’не може и немогуће’“, наводи, објашњавајући да су њене ћерке добиле држављанства и документе у земљама иностранства, за само пар година.
Након верификације извода из матичне књиге венчаних, које издаје Република Србија, или ступања у брак по косовском систему, супружницима који немају косовску документацију а за исту желе да аплицирају, службеници општине у којој пребивају дају папир, на коме се налазе штуре информације шта треба прибавити од докумената и адресом Департмана за држављанство, азил и миграцију у Приштини.
Како је екипа Косово онлајна имала прилике да се увери, један од тражених докумената је и пасош државе из које подносилац захтева долази. Уколико је носилац пасоша држављанин Републике Србије, а ова путна исправа је издата од стране Координационе управе са пребивалиштем на један од градова на Косову, његов захтев ће бити аутоматски одбијен.
Од документације, према овим инструкцијама, неопходно је донети и уверење из суда државе чији је подносилац грађанин, да се против истог не води поступак, брачни сертификат, идентификациони косовски документ супружника, извештај из банке којим се доказује да супружник има довољно средства за живот, доказ о одговарајућем кућишту, здравствено осигурање.
Прикупљену документацију треба доставити поменутом департману, након чега ће они извршити сигурносну проверу подносиоца, и на основу тога закључити да ли ће добити „личну карту за странце“.
Између овог привременог документа и оствареног држављанства, а са њим и важеће косовске личне карте, потребно је у просеку од три до пет година. Током овог периода, подносилац захтева мора једном годишње да се јавља Департману ради продужења привременог документа, уз поновно подношење читаве документације.
Извор: Косово онлајн
