Виши научни сарадник Института за савремену историју Раде Ристановић изјавио је да је важно обележити Дан победе – 9. мај и оценио да је српски народ имао огромну улогу у сламању нацизма на овом простору.
„Србија, српски народ, треба да обележава Дан победе. Он је, поред јеврејског народа, највише био страдалник на овом простору. Такође, велики број припадника српског народа био је у покретима отпора. Ми смо имали два покрета отпора, народно-ослободилачки и равногорски покрет“, рекао је Ристановић за Танјуг.
Поводом обележавања Дана победе, Ристановић је подсетио да је велики број наших сународника био у народно-ослободилачком покрету, који је победио нацизам на овим просторима.
Говорећи о историјским околностима које су довеле до Дана победе, Ристановић је подсетио да су се после самоубиства вође Трећег Рајха Адолфа Хитлера стекли предуслови за потписивање капитулације Немачке која се први пут одиграла 7. маја 1945. године, да би нешто пре поноћи 8. маја по берлинском времену дошло до другог потписивања капитулације, у којем је учествовао и Совјетски Савез.
Како је по московском времену тада прошла поноћ и почео је 9. мај, овај дан се узима за датум прославе у Русији. „Зато имамо разлику у обележавању Дана победе у Русији и на западу. Ово је јако важан дан, с обзиром на то да је ово највећи сукоб у историји људске цивилизације. Процењује се да је погинуло више од 50 милиона људи. Такође је увек неопходно истаћи да је током Другог светског рата изведен Холокауст“, рекао је Ристановић.
На питање како се Дан победе обележава у свету, он је одговорио да то зависи од тренутних спољно-политичких и унутрашњих околности у појединим земљама. „Осећа се појава политичке инструментализације овог догађаја и на истоку и на западу, што је сасвим противно традицијама и у одређеној мери вређа жртве Другог светског рата“, оценио је Ристановић.
Он је навео да се овом дану придавала велика пажња у социјалистичкој Југославији, која је градила свој наратив на народно-ослободилачкој борби и извођењу револуције. „То је обично била нека војна парада. Учествовао би велики број људи. Данас немамо овакав начин обележавања, зато што свака од земаља наследница бивше Југославије другачије тумачи овај сукоб“, рекао је Ристановић.
На питање како гледа на покушаје ревизионизма историје Другог светског рата који постоје у Европи, Ристановић је одговорио да у ревизионизму предњаче (постсовјетске) балтичке државе.
„Оне су уништиле готово све споменике који су били посвећени црвеноармејцима. Нажалост, овакав начин односа према споменицима онима који су пали за борбу против нацизма, имао је домино ефекат. Данас и у Чешкој, која је по природи демократска и либерална држава, имамо уништавање споменика црвеноармејцима. Ово су најгрубљи облици ревизије. Има ту и светлих примера – у сред Беча постоји споменик црвеноармејцима који нико не дира и који је у јако добром стању“, рекао је Ристановић.
Говорећи о ревизији на простору бивше Југославије, навео је да постоје људи који кажу да је након завршетка Другог светског рата само настављена окупација, пошто је промењено друштвено уређење у комунистичко. „Што свакако не стоји, када сагледамо историјске чињенице. Суштински, јесте дошло до одређене репресије, али она свакако није била на нивоу оне нацистичке и није упоредива са њом“, казао је Ристановић.
Коментаришући изјаву америчког председника Доналда Трампа да су САД најзаслужније за савезничку победу у Другом светском рату, Ристановић је оценио да је то изјава за дневно-политичку употребу.
„Америка јесте веома заслужна, сигурно најзаслужнија после Совјетског Савеза, с обзиром на то да је својом економском снагом допринела сламању нацизма, а не толико својим војним операцијама и својим војним ефективама… У сламању царског Јапана, Америка има велику улогу, али свакако није најзначајнија држава која је довела до сламања нацизма. То је Русија, несумљиво. Она је имала и највеће губитке. Више је гинуло руских црвеноармејаца на истоку у једном дану, него свих војних заробљеника западних земаља у немачким логорима током Другог светског рата“, рекао је Ристановић.
Извор: Танјуг
