Неки Јевреји у Хрватској страхују за своју будућност због поновне појаве симбола из доба усташтва, пише Тајмс оф Израел (ТОИ).
Израелски портал наводи да националистички симпатизери хрватских усташа данас све више добијају на својој реторици, а они који желе да сузбију пронацистичко изражавање кажу да не наилазе на значајну подршку међу посланицима.
Генерални секретар Јеврејске заједнице у Загребу Зоран Фербер рекао је да је предлагао да у Хрватској буде донет исти закон као у Немачкој о нацистичкој симболици, да то буде кривично дело за које је запрећена затворска казна, а не да се то третира као прекршај као што је сада случај.
„Не можемо предложити закон ако нас нико други не подржава“, истакао је Фербер.
Тајмс оф Израел подсећа да је бивша председница Хрватске Колинда Грабар-Китаровић 2016. године позирала са усташком заставом током путовања у Канаду, упркос томе што је пре тога изразила жаљење због усташког режима током званичне посете Израелу.
Такође се истиче да данас хрватски националисти настављају да користе забрањени, али све више толерисани, слоган „За дом спремни“, који је усташки еквивалент нацистичком поздраву.
Као знак колико су нацистичка осец́ања распрострањена у Хрватској, наводи се да је хрватски певач Марко Перковић Томпсон, познат по својим песмама којима велича усташтво, продао више од 500.000 карата за концерт на отвореном у јулу.
Програмска координаторка у непрофитној групи са седиштем у Загребу – „Документи: Центар за суочавање с прошлошћу“ – Тена Бањеглав напомиње да нацистичка обележја имају моћну симболику за неке Хрвате.
„Нормални људи који знају шта су ови симболи значили у прошлости мисле да би то требало забранити“, истакла је Бањеглав.
Напоменула је да, с друге стране, етнички Хрвати овај поздрав обично повезују са ратом против Србије 1990-их, а не са усташама.
„Са овом тренутном екстремно десничарском владом, нема шансе да буде забрањен“, навела је Бањеглав.
Израелски портал наводи да су у Хрватској антисемитски акти у наглом порасту од почетка рата у Појасу Газе у октобру 2023. године.
Тако су се, на пример, недавно на загребачким улицама појавили графити „Жидове на врбе“, пише Тајмс оф Израел.
Међу Јеврејима који су се прошле седмице окупили у девет градова и места у Хрватској, у знак сец́ања на Јом ХаШоа – Дан сећања на холокауст, био је и Дарко Фишер, један од око 140 преосталих преживелих из хрватског ратног режима чије су фашистичке вође сматране још бруталнијим од нациста.
„Било је горе од Аушвица. Овде су имали крематоријуме и масовна убиства, али и физичку и психичку тортуру. Било је изузетно окрутно, посебно у Јасеновцу“, рекао је 87-годишњи Фишер у недавном интервјуу, подсећа Тајмс оф Израел.
Фишер је рекао да је преживео само игром случаја, а да су многи Јевреји, укључујући и неке од његових рођака у логору завршили своје животе.
Фишер је преживео јер се његов отац 1941. године, када је фашистички усташки режим почео да доноси антисемитске законе, договорио да породица напусти Хрватску.
Његов отац је убијен 1944. године након што су нацисти напали Мађарску, али је остатак породице преживео и вратио се у Хрватску након рата.
Тајмс оф Израел наводи да се навршава 80 година од завршетка Другог светског рата, као и слома усташког режима, нацистичке марионетске владе, формално познате као Независна Држава Хрватска, а на њеној територији, која је обухватала већи део данашње Хрватске, као и суседну Босну и делове данашње Србије, налазило се око 30 концентрационих логора, укључујући Јасеновац и два логора посебно направљена за децу, Јастребарско и Сисак.
Током своје владавине, усташки режим је прогонио и убијао стотине хиљада Срба, Јевреја и Рома, као и Хрвата који су се противили власти, а католичка црква је отворено сарађивала са усташама, додаје Тајмс оф Израел.
Током Другог светског рата убијено је око 80 одсто Јевреја у Хрватској, што је један од највећих процената у било којој земљи у Европи.
Само у Јасеновцу је 13.000 Јевреја претучено или батинано на смрт, што је било толико ужасно да су чак и високи нацистички официри упозоравали команданте логора да користе хуманије методе погубљења, наводи израелски портал.
Пре 1941. године на територији под контролом Независне Државе Хрватске живело је око 39.000 Јевреја.
У Хрватској данас живи 1.300 Јевреја, укључујући оне који су преживели холокауст и који су сада стари од 80 до 102 године.
Око 1.000 Јевреја живи у Загребу, а мањи број у Осијеку, Сплиту, Дубровнику и још пет градова, рекао је потпредседник Јеврејске заједнице Загреб Саша Цветковић.
Извор: Танјуг
