Студенти, чланови синдиката и грађани окупили су се поводом Првог маја на неколико локација у Београду, одакле су стигли на протест који је одржан испред Владе Србије. У синдикату верују да је борба за функционалне институције и владавину права и њихова борба, поручили су на Тргу Славија.
Председница Уједињених гранских синдиката ,,Независност“ Чеданка Андрић истакла је на скупу на Тргу Славија да је у 2024. години 59 радника изгубило животе на радном месту или је преминуло од последица смртних повреда на раду и поручила да ће за изгубљене животе радника једном морати да се сноси кривичана одговорност.
Указала је да су од трагедије у руднику ,,Соко“, када је преминуло осам рудара, прошле три године и да до данас нико није одговарао.
Андрић је рекла да у синдикату верују да је борба за функционалне институције и владавину права и њихова борба, да зна да је борба против системске корупције и њихова борба, да су слободни медији и професионални јавни медијски сервис један од стубова демократског друштва, као и демократско изборно законодавство.
,,Синдикат зна да без улагања у систем јавног образовања, здравства и осталих јавних услуга – нема њихове доступности свим грађанима, да се без улагања у културу поништава и оно што се баштини од претходних генерација, да је очување животне средине приоритет, да зна да младост Србије треба активно да учествује у изградњи будућности и да брига о старима не сме зависити од њихових материјалних могућности“, рекла је Андрић.
Она је додала да синдикат верује у борбу за безбедно и здраво радно место, без насиља и дискриминације, за квалитетне колективне уговоре и боље зараде, за боље радно законодавство, пре свега за Закон о раду и Закон о штрајку и за право на организовање, право на преговарање и право на организовање штрајкова и протеста.
,,Не постоји ниједно право радника, а да се за њега није изборио синдикат и наша солидарност са другима не познаје националне границе“, истакла је Андрић.
Скуп у Улици кнеза Михаила
Чланови Асоцијације слободних и независних синдиката (АСНС) окупили су се у Улици кнеза Михаила у центру Београда, где ће на првомајском протесту представити своје захтеве и предлоге за измене Закона о раду и Закона о штрајку.
Раднике су подржали и бројни студенти са факултета који се налазе у близини Студентског трга.
Окупљени носе заставе Србије, својих факултета и заставе АСНС.
Асоцијација слободних и независних синдиката је у првомајском прогласу позвала синдикате да у комплексном тренутку друштвене кризе и великих подела, као највећа друштвена снага и незаобилазни фактор, оставе по страни разлике и покажу зрелост и одговорност према радницима и грађанима, како би заједно могли да манифестују снагу и одлучност синдиката.
Та асоцијација захтева хитне структурне промене које ће обезбедити ефикасно функционисање институција, професионалан и одговоран рад државе од врха до последњег службеника, ефикасно и непристрасно судство, социјалну правду и правну и свакодневну сигурност за грађане и њихове породице.
Шеснаест минута тишине на неколико локација у Београду
Студенти, чланови синдиката и грађани данас су на неколико локација у Београду шеснаестоминутном тишином одали почаст страдалима у паду надстрешнице на новосадској железничкој станици.
Акција одавања поште на Тргу Славија одржана је у организацији синдиката Независност, испред МТС дворане на Тргу Николе Пашића у организацији Савеза самосталних синдиката Србије, а у Кнез Михаиловој улици у организацији Асоцијације слободних и независних синдиката.
Пет синдиката предали захтеве у Влади Србије
Представници пет синдиката предали су данас, на Празник рада, након заједничког окупљања са студентима у блокади испред Владе Србије, захтеве који се односе на измене Закона о раду и Закона о штрајку.
Захтеве су предали представници Савеза Самосталних синдиката Србије, Уједињених гранских синдиката Независност, Асоцијације слободних и независних синдиката, Удружених синдикати Србије Слога и Конфедерације слободних синдиката, а у обраћањима на скупу навели су да траже већа права радника и боље радно законодавство.
Саобраћај у улицама око зграде Владе – Немањиној, Кнеза Милоша и Краља Милана, који је био блокиран због окупљања синдикалаца, успостављен је око 17.00 часова.
Представници синдиката су у обраћањима затражили бољи положај запослених и унапређење радног законодавства.
Студенти траже измене закона
Студенткиња која представља студенте у блокади данас је, на скупу испред Владе Србије, поручила да студенти траже измене Закона о раду које ће предвидети да дневнице на дан празника буду за 150 одсто више, да се добије 50 одсто више за рад ноћу, као и за прековремени рад, а за рад недељом – 110 одсто више.
„У протеклим месецима које је обележила наша борба, могли сте да чујете много о борби за праведно друштво, о значају слободе и демократије и о важности независних и одговорних институција. Верујемо да и сами добро знате колико је праведно друштво наша водиља и да су слобода и демократија неопходне за свако људско достојанство“, рекла је она.
Студенткиња је навела да је врхунац заједништва са радницима у истицању радничких захтева за измену Закона о раду и Закона о штрајку и чврсто су уверени да управо испуњење таквих захтева води осетном и суштинском побољшању свакодневног живота више стотина хиљада људи у Србији.
Према њеним речима, тренутни Закон о раду уопште не препознаје велики број радних људи као раднике, чиме су људима који раде на основу уговора о делу и уговора о привременим и повременим пословима одузета основна радна права, због чега студенти траже да се ови људи законом препознају као запослени и да свачији рад буде заштићен на истим основама.
Кад је реч о запосленима на одређено, студенткиња је истакла да они ризикују отказ на основу хирова својих послодаваца – на пример, уколико се само усуде да се разболе или затрудне.
Говорећи о радницима који и болесни одлазе на посао, уплашени од отказа, она је навела да промене које траже подразумевају да уколико је особа запослена на одређено спречена да ради, не може због тога добити отказ.
„Када се говори да је студентски покрет вратио достојанство и слободу људима наше земље, то за нас није само празна фраза. Морамо јасно и гласно рећи да постоји основни предуслов за те вредности – достојанствена материјална егзистенција“, истакла је студенткиња.
Према њеним речима, топли оброк мора се исплатити искључиво у новцу, а најмање у износу од 20 одсто од минималне зараде, док се и регрес мора исплатити у новцу, у висини просечне зараде запосленог у претходном месецу, а најмање минималац.
Она је објаснила да радници не ступају у масовне штрајкове јер им „ужасан“ Закон о штрајку то право систематски одузима.
„Право на штрајк не само да је основно људско право, већ и окосница демократског друштва као легитиман вид притиска против самовоље сваке власти. Друштво које то право систематски крши, уједно крши и саме темеље своје демократичности“, истакла је студенткиња.
Извор: РТС, РТВ
