Косово за Србе није само 13 одсто територије, већ одговор на питање ко смо као народ, јер је Косово центар и срж актуелне српске државе, изјавио је министар спољних послова Србије Марко Ђурић у интервјуу француском недељнику „Валер актуел“.
Ђурић је подсетио да су манастири Српске православне цркве на Косову под заштитом Унеска и да су у Средњем веку српски владари имали обичај да крај живота проведу у њима.
Многи од њих су, додаје, проглашени свецима и њихови посмртни остаци се налазе у манастирима на Косову.
То је случај, истакао је, и са краљицом Србије Јеленом Анжујском, која је зачетница односа између народа Србије и Француске у 13. веку.
На констатацију да та веза слаби, Ђурић је указао да је нажалост патријарх Српске православне цркве суочен са забраном приступа седишту своје Цркве у Пећи.
„Да ли је нормално да се у Европи, у 21. веку, ускраћује право поглавару једне од главних вера да посети тај манастир? Штавише, на територији на којој се налази више хиљада међународних представника? Таква стварност није лепа. Покушава се сакрити, јер она сведочи о правом карактеру такозване Републике Косово и Европе која не преузима своје политичке одговорности“, нагласио је министар Ђурић.
Он је додао да Срби остају најброjнији у 10 од 38 општина на Косову и то после деценија репресије, протеривања и злочина.
На констатацију да је Србија одлучила да остане неутрална у новом конфликту Истока и Запада, Ђурић је рекао да је поносан што је представник земље која је увек имала обазриви приступ према догађајима у свету.
Истакао је да се Србија противи конфликтима који би могли да целу Европу да уведу у рат.
„Пре два месеца је политичка елита Европе покушала да нас убеди да је наш приступ хендикеп у свету. Наш председник је био сврстан у табор непријатеља Европе и напретка. Сада поједине земље, које су критиковале Србију, отворено или на маргинама међународних скупова траже контакт у жељи обнове односа са Русијом“, указао је Ђурић.
То је, додаје, једна корист од политике отпора притисцима и задржавања свог курса.
На питање које су то земље, и да ли је Француска међу њима, он је казао да би био најгори министар спољних послова ако би дао одговор на то.
„Што се Француске тиче, она има своје канале. Везе између председника Вучића и Макрона су омогућиле нашим земљама да разговарају о компликованим питањима и поред супротстављених ставова. Драго ми је што су ова два лидера успела да остваре посебне историјске везе између две земље“, подвукао је шеф српске дипломатије.
Ђурић је подсетио да је Србија једина европска земља која има споразуме о слободној трговини са ЕУ и Евроазијом, и да ради на њиховом проширењу.
Изостављање идеологија у економској политици, каже, омогућило је Србији осигурање енергије са обе стране.
Говорећи о инвестицијама, рекао је да је Србија привукла велики број западних компанија, тако и америчких, али и са истока, посебно из ИТ сектора.
Многи, наглашава, одлучују се да складиште своје информационе податке у Србији.
На констатацију да се Србија оптужује да заступа интересе Кине у Европи, Ђурић је рекао да је маја прошле године кинески председник боравио у стратешкој посети Београду.
„Том приликом смо потписали споразум о слободној трговини и већ бележимо раст нашег извоза. Прецизирао бих да је удео задужења према Кини у државном дугу Србије на мање од четири одсто, што је мање од нивоа у већини европских земаља. Посета председника Си Ђипинга је имала и веома симболичан карактер – она је уследила на 25 годишњицу бомбардовања кинеске амбасаде у Србији“, појаснио је министар.
На констатацију да су Американци рекли да се ту ради о „техничкој грешци“, одговорио је да је Пекинг јасно рекао да никада више неће дозволити да се тако нешто догоди у Србији.
„То је кључна порука везано и за питање које је стално горуће питање територијалног интегритета на Косову. Око тог питања Кина брани Србију у Савету безбедности УН“, нагласио је Ђурић.
Упитан где се налази процес приступања ЕУ, шеф српске дипломатије је подсетио да је процес почео 2000. и да се Србима не може пребацити да су развили извесну дозу скептицизма.
„Мислим да би Европа имала користи од приступања једне земље која има здрав економски раст, која остварује 64 одсто своје спољне трговине са 27 земаља ЕУ и спроводи умерену и независну спољну политику. Али можда управо та последња карактеристика наводи неке престонице да успоравају нашу интеграцију…“, истакао је Ђурић.
На питање да ли би Србија изгубила слободу придруживањем бриселском клубу, Ђурић је казао да то питање остаје отворено.
„Ипак, боље је за нас да седимо за столом где се одлучује о нашој и будућности европских народа. Кредибилитет ЕУ у региону зависи од тога да ли ће прихватати нове чланове на основу меритократских или идеолошких и геополитичких критеријума. Већ 25 година нас уверавају да су меритократски, административно-бирократски критеријуми једини механизам на основу којег се утврђује чланство“, рекао је министар Ђурић.
Извор: Косово онлине
