Председница Скупштине Србије Ана Брнабић изјавила је данас да је финални договор о нацрту измена и допуна Закона о високом образовању историјски искорак када је реч о подршци високом образовању у Србији и истакла да је важно што су се сви државни универзитети изјаснили да ће усвајањем тог закона бити испуњен четврти студентски захтев који се односи на финансијска давања факултетима.
Брнабић је за ТВ Хепи рекла да је Универзитет у Београду формирао тим који ће бити на седници у првом редовном заседању Народне скупштине 4. марта, на којој ће нацрт закона бити на дневном реду.
Навела је да је четврти захтев студената у блокади једини захтев који је држава могла да испуни у правом смислу речи, а да се прва три захтева тичу правосуђа које је независно и да је реч о процесима који трају.
Брнабић је рекла да се четврти захтев односи на повећање давања из буџета за факултете за 20 одсто и смањивање школарина за 50 одсто, али да је влада понудила много више и да ће укупна издвајања за факултете бити значајно већа од тражених 12 милијарди динара и да ће износити 18 милијарди динара.
Додала је да је држава преузела на себе да смањи школарине за 50 одсто, као и да ће плате професора на универзитетима бити повећане за 16 одсто од 1. марта.
„Школарине на факултетима остају исте, али су факултети тражили да држава директно студентима рефундира 50 одсто. Дакле, студенти плате школарину колико су плаћали и до сада, а факултет Министарству просвете пошаље информацију ко је платио школарину и колико и из буџета се директно рефундира 50 одсто студентима“, појаснила је Брнабић.
Она је упутила молбу факултетима и студентима у блокади да се врате настави и испитима и да се, како је рекла, заштите интереси 230.000 породица у Србији које имају студенте, наводећи да се ближи март и да је питање шта се може надокнадити ако блокаде ускоро не престану.
Брнабић је упитала шта ће бити са студентима ако изгубе годину и не остану на буџету, а чије породице не могу да плаћају њихово школовање нити могу да им изнајме стан уколико нису у студентским домовима.
„Шта да радимо са студентима који су завршна година студија који су, рецимо, добили понуде од страних универзитета за постдипломске студије“, додала је Брнабић.
Нагласила је да је све већи број уставних жалби које подносе студенти и родитељи основаца и средњошколаца због ускраћивања Уставом загарантованог права на образовање и да је све већи број оних који зову контакт центар Народне скупштине и питају како могу да добију бесплатну правну помоћ како би заштитили уставом загарантована права.
„Не прејудицирам шта ће рећи Уставни суд. Само је моје питање, а видим да је велика нервоза због тих уставних жалби, како ће Уставни суд да каже да није повређено Уставом загарантовано право на образовање, посебно основно образовање које је обавезно“, навела је Брнабић.
Извор: Танјуг
