Српска православна црква обележава Велике (зимске) задушнице, дан посвећен упокојенима, један од четири велика дана у години када се православни верници сећају својих покојника и упућују молитве за њихову душу. Обичај је да се изађе на гробља и запали свећа покојницима.
Највеће, и по многима најважније задушнице су баш данашње, уочи Васкршњег поста. Најраније могу да буду 6. фебруара, најкасније 13. марта, што зависи од датума Ускрса.
Излази се на гробља, пале свеће и тамјан, деле прилози за душе умрлих и у спомен на њих, чине добра дела. Верује се да запаљена свећа осветљава пут умрлима до следећих зимских задушница, а молитва праведнога много може помоћи душама покојника.
Тамо где није могуће изаћи на гробље, обавезно свеће за помен покојника пале се у цркви или код куће.
На гробље се обавезно износи жито, вино и свећа. Жито је симбол смртног тела и бесмртне душе у светлости Царства небеског.
Црно вино означава Божје милосрђе којим се лече ране греха. Свећа је симбол светлости Христове.
Постоје још Михољске, Митровске и Духовске или Тројичине задушнице.
Извор: РТС
