Кандидат Српског народног покрета на парламентарним изборима Бранимир Стојановић истакао је да ће дијалог Београда и Приштине једино имати смисла ако се прво спроведу договори од раније и формира Заједница српских општина, али и да обнова дијалога зависи од међународне заједнице.
Према његовим речима, српски посланици се морају вратити у косовски парламент, како би се борили за српске интересе.
У интервјуу за Косово онлајн Стојановић истиче да, по питању безбедности Срба, мора да постоји оперативни план на нивоу локалних самоуправа.
Каква је судбина дијалога и како га оживети?
Дијалог мора да се обнови, али то не зависи ни од једног ни од другог фактора, већ пре свега од међународне заједнице. Дијалог ће једино имати смисла ако се спроведу прво договори од раније. Сваки други наставак дијалога је бесмислен док се не буде формирала ЗСО, и док се не буду испунили они делови који треба да донесу нешто нашем народу, за разлику од оног што смо имали до сада, а то је да су спроведени само они делови који угрожавају наше функционисање и рад. До тог тренутка заиста неће имати смисла обнављати дијалог. Такође, пре свега тога мора да се смири стање на терену, да се људи осећају колико толико безбедно, јер о каквом дијалогу можемо да причамо када су људи у страху и не могу да функционишу нормално.
Да ли је време за повратак Срба у институције (полицију, правосуђе), који су предуслови, са ким би од потенцијалних кандидата за премијера то могло да се реализује?
Мислим да је за нас најважније питање да се пре свега врате српски посланици у парламент, за разлику од ових десет невидљивих посланика које смо имали. Срби би требало да имају посланике који су тамо присутни и који се боре за српске интересе. То је најважније. Мора да се промени структура и да се врати поверење у српске представнике. Данас наш народ нема поверење у оне који су вршиоци функција, то је прва и основна ствар. Нажалост они који су морали, у овом периоду, последње две, три године, када су била сва ова кризна дешавања, многи од тих представника су се крили, нису били са народом, нису били тамо где је било најкритичније, ћутали су када су се гасиле институције, избегавали су своју одговорност, и сада треба да плате политичку цену. Треба да знамо ко је тада доносио такве накарадне одлуке и да видимо последице.
Последице по наш народ су катастрофалне, јер се огроман број људи иселио, више не живи овде, огроман број људи је већ једном ногом ван овог простора, само тражи начин, финансијски и технички, како да се исели. То је неприхватљиво стање. Ми као народ, морамо да дођемо у ситуацију да доносиоци одлука сносе политичке последице. Онај који је донео погрешну политичку одлуку, мораће да изгуби ту привилегију да одлучује. Оно што је била пракса до сада, а то је да без обзира на број грешака, под образложењем стварања неког јединства, се заправо наставља са истом праксом, и да без одговорности, људи који су доносили лоше одлуке и даље буду у позицији да одлучују. То је за нас највећа катастрофа, јер на крају дана ми ипак можемо само да одлучујемо око тога како ћемо да будемо уређени унутар себе, јер и то је данас наш највећи проблем.
Како повећати безбедност Срба на Косову?
Питање безбедности није само питање политичке сигурности. Наравно, добар део несигурности се ствара због те политике која се води на централном нивоу из Приштине. Наравно да је Курти својом агресивном реториком створио атмосферу у којој је раширена мржња према Србима, то је више него очигледно, и у том смисли треба врло рационално процењивати како се доносе одлуке, а не помагати Куртију, што је била пракса и одлука оних који су до сада одлучивали. Тако да су му више помагали, него одмагали у доношењу политичких одлука, и пре свега је ту најбољи пример север и оно што се на северу десило. Да Српска листа није доносила накарадне одлуке, сигурно не би имали ово стање које имамо данас. Са друге стране, не треба питање безбедности оставити доброј вољи Албанаца и косовских институција, у односу на оно шта они желе или не желе.
Ми морамо да развијемо оперативне планове на нивоу локалних самоуправа у побољшању, неких од елементарних техничких услова. Да имамо боље видео надзоре, или да имамо видео надзоре, у многим срединама их нема, да постоји добра јавна расвета, да постоји већи притисак на институције које треба да се баве безбедношћу. Оно што је била ситуација у Грачаници, када смо знали да ће Албанци да славе Дан заставе, нико из Општине Грачаница није нашао за сходно да организује Одбор за безбедност, пре него што се то десило, а након тих немилих догађаја кроз Грачаницу, свог тог дивљања, су руководиоци изашли и почели да кукају. Треба превентивно деловати, превентивно извршити притисак на институције и на оне који су носиоци безбедносних апарата, пре свега међународну заједницу, а не након нечег лошег.
Извор: Косово Онлајн
