Председник одбора за одбрану и унутрашње послове Скупштине Србије Милован Дрецун изјавио је да је избор Данца Петера Соренсена за специјалног изасланика ЕУ за дијалог Београда и Приштине додатан притисак на Београд од стране земаља ЕУ које признају независност Косова.
Он је оценио и да је дијалог Београда и Приштине унапред осуђен на пропаст јер, како је рекао, Београд никада неће пристати да трампи чланство у ЕУ за Косово.
,,Мени се чини да ће, што се садашње администрације у ЕУ и водећих земаља које су признале лажну државу Косово, притисак постепено бити све више преусмерен на Београд да испуни обавезни споразум. То је снажна порука земаља ЕУ које признају независност тзв. Косова. Албанци су се јако бунили када је Мирослав Лајчак био постављен на ту функцију јер он долази из земље која не признаје лажну државу Косово. С друге стране, мислим да и ми сада свакако морамо да имамо одређене резерве“, рекао је Драцун Танјугу.
Додао је да је ту важно само питање политичке моћи и самосталности посредника у дијалогу, а да он сматра да они не могу да доносе суштинске одлуке, већ да су то само техничка лица које могу да на овај или онај начин презентују неку чињеницу.
,,Ту могу да имају одређене утицаје према својим претпостављенима. А кључне одлуке они не доносе, и у том смислу, ја их заиста сагледавам само као техничка лица“, оценио је Дрецун.
Истиче да нови преговарач ЕУ мора да се придржава оквира постављених у европском плану, а првобитно француско-немачком плану за КиМ, али и истиче да тај оквир за Србију није прихватљив.
,,Тај оквир, што се нас тиче, једноставно није прихватљив. Јесу они убацили то у Поглавље 35, јесте да је говоре о томе да је то споразум који мора да се реализује у потпуности. А с друге стране, стране које треба да га реализују јесмо ми и Приштина, а ми смо јасно и гласно рекли да оне две кључне тачке нису прихватљиве и да нећемо да их реализујемо. Свако друго тумачење је злонамерно и против интереса државе“, рекао је Дрецун.
Он је подсетио да су у и председник државе и тадашња премијерка Ана Брнабић јасно и гласно рекли да две тачке из тог предлога споразума нису прихватљиве, а то су да се Србија не противи чланству тзв. Косова у међународним институцијама и да га призна.
,,Не може да буде споразум који се убацује у Поглавље 35 где се нама поручује: „Ако де факто не признате Косово, нећете никада ући Европску унију. Определили смо се што се тога тиче. Ако тражите да трампимо чланство у Европској унији за то се одрекнемо КиМ, ми се не одричемо КиМ. И ту је ситуација јасна. И сада кретати се у том оквиру, по мени је унапред постигнут неуспех у дијалогу између Београда и Приштине“, оценио је Дрецун.
Додао је да такав став охрабрабрује премијера привремених приштинских институција Аљбина Куртија да Београд призна тзв. Косово па да ће онда бити спреман да преговара.
,,Зато што је охрабрен понашањем Европске уније, убацивањем тог најновијег споразума у Поглавље 35. И ја не верујем да ће Соренсен нешто друго радити осим тога. И сва питања која су требало да се решавају у дијалогу, Курти једнострано решава. Једино у питању несталих је направљен некакав напредак, али и то ћемо видети како ће се реализовати“, рекао је Дрецун.
Што се тиче захтева Брисела да се не противимо чланству Косова у другим међународним организацијама, Дрецун оцењује је да је њима прави циљ чланство Косова у НАТО.
,,Савет Европе је само нека прелазна етапа. Трансатлантске организације, првенствено значи НАТО. Једноставно да прихватимо да тзв. Косово може да буде чланица међународних организација. И ту је најважнија ствар НАТО. Погледајте шта се ради на стварању војске Косова“, рекао је Дрецун.
Говорећи о новој америчкој администрацији, Дрецун је рекао да тек треба да видимо какви ће бити ставови Трампове администрације према решавању косметског питања.
,,Што се тиче статуса, за њих је то завршена ствар, Косово је држава и они свакако очекују од Београда да се помири са тим и да прихвати тај став. И Трамп би сигурно желео да између осталог, иако ће му Балкан бити периферно спољно-политичко питање, заокружи ту причу и да се у његовом мандату коначно реши статус КиМ у складу са ставовима САД“, рекао је Дрецун.
Додао је да је велико питање како ће се Трамп односити према европском плану за решавање питања Косова.
,,Да ли ће се Трамп према том споразуму односити као мртвом слову на папиру, што ја мислим да јесте тај споразум, зато што је неприхватљив и непримењив, што се Србије тиче у ове две тачке, има канцер у себи. У темељном стубу тог споразума је канцер, а то значи да тај споразум третира Косово као државу. И ту нема напретка“, нагласио је Дрецун.
Како сматра, Трамп би могао посегнути за неким другим мерама које би требало да буду попут оних мера који су предвиђене Вашингтонским споразумом, да се прво економски релаксира ситуација, да би она смањила политичке тензије, па да се у једном тренутку можда постигне тај коначни политички договор.
,,Ја сам више склон да ће Трумп тражити неке нове моделе. Већ видите да је спреман на нека неконвенционална политичка решења, да не говоримо о Гренланду, Панамском каналу, Канади и остало. Трамп је, по питању Украјине, већ показао намере да евентуално прихвати достигнуте линије што се тиче Руске Федерације да ту можда дође до неког територијалног прекомпоновања. Нема никакве дилеме да би заустављање рата у Украјини и принципа на којима би се то десило могло да се одразити на решавање косметског питања“, сматра Дрецун.
Он додаје да Србија има могућности да изгради боље односе са Трамповом администрацијом него са претходном Бајденовом.
,,Трамп неће бити спреман да препусти ЕУ у потпуности подручје Балкана да они воде главну реч. Он ће покушати да задржи лидерску позицију. Сад, да ли ће посегнути за билатералом, као што је то урадио када је постигао Вашингтонски споразум, извукао читаву причу из окриља ЕУ и заједничког деловања са ЕУ и рекао, добро, ви не можете да решите неке ствари, сад ћемо ми, па онда билатерално са Приштином и са Београдом постигао Вашингтонски споразум“, закључио је Дрецун.
Извор: Танјуг
