Кандидати предложени за чланове Савета РЕМ-а представили су се данас у Скупштини Србије у оквиру јавног разговора који је организовао скупштински Одбор за културу и информисање.За чланове Савета РЕМ-а предложено је 18 кандидата, а на сајту парламента раније је објављен коначан предлог свих кандидата са њиховим биографијама.
Кандидат Заштитника грађана, Повереник за заштиту равноправности, Повереника за информације од јавног значаја и заштиту података о личности Стевица Смедеревац изразио је задовољство што се разговор води на транспарентан начин да би што шира јавност била упозната са током избора.
Навео је да је завршио Правни факултет у Новом Саду и да је паралелно са студијама хонорарно почео да ради на телевизији Нови Сад која је постала систем РТС-а, као и да је радио на РТС као одговорни уредник документарног програма, као и одговорни уредник научно-образовног програма. 2012. запослио у Регулаторном телу за електронске медије где је до 2024. био на функцији начелника службе за надзор и анализу, а потом помоћник директора РЕМ за надзор и анализу.
У биографији је навео и да је магистрирао 2010. на Факултету драмских уметности у Београду на Катедри за менаџмент у култури са темом „Европско право у области електронских медија и заштита националног интереса“.
Кандидат Заштитника грађана, Повереника за заштиту равноправности, Повереника за информације од јавног значаја и заштиту података о личности Саша Мирковић навео је да је завршио Правни факултет Београдског универзитета и да је пре три године докторирао на Факултету за медије и комуникације на тему “Политичка воља као предуслов за усвајање и примјене медијских закона у Републици Србији“.
,,Пре тачно 40 година сам објавио свој први прилог у емисији Ритам срца на радију Студио Б. Био сам један од оснивача радија Б92, на којем сам радио до 2019. године. У међуврему сам био више од 10 година директор Радија Б92, а касније и генерални директор радиотелевизије Б92“, рекао је Мирковић и додао да је обављао и функцију председника Управног одбора Асоцијације независних електронских медија.
Навео је да је од 2013. до 2016. као експерт и непартијска личност био помоћник министра и државни секретар у Министарству културе и информисањаи и додао да су у том мандату усвојена три медијска закона – Закон о јавном информисјењу и медијима, Закон о електронским медијима и Закон о јавном медијским сервисима.
Мирковић је наводи да од 2016. године ради као консултант на већем броју пројеката који су везани за медије, медијску писменост, као и да предаје на Факултету за медије и комуникацију.
Кандидат акредитованих универзитета Милорад Вукашиновић навео је да је каријеру телевизијског новинара отпочео почетком 90-их година у ТВ Нови Сад.
Вукашиновић је казао да је веома привржен слободи новинарског изражавања и свим начелима која садржи важећи закон о електронским медијима.
,,Тренутно сам запослен у Матици Српској, где већ 14 година радим на пословима редактора у Српском биографском речнику, који је највећи пројекат у области друштвених наука данас у Србији, један од заштитних пројеката наше најстарије научне, културне и књижевне установе“, рекао је Вукашиновић.
Предложени кандидат удружења новинара у Србији Дејан Вук Станковић навео је да је у својој биографији спојио академско бављење медијима, истраживачки посао и учешће у свим облицима медијског живота од писаних медија преко електронских медија.
Он је навео да као будућност рада институције РЕМ-а види пре свега законитост и заштиту законом дефинисаног јавног интереса, политички плурализам и културу дијалога, тржишне услове за пословање и функционисање електронских медија.
Станковић је истакао да РЕМ не види као идеолошку комисију, нити као одбор за оцену квалитета програма.
,,Такође, сматрам да треба активно учествовати у борби против вулгаризације јавног простора и против ‘фејкњуза’, што је био у крајњој линији и закључак последњег форума у Давосу и важи као нека врста глобалног изазова“, рекао је Станковић.
Међу кандидатима је новинарка Сања Анђелковић Лубардић као кандидат Српске православне цркве, Римокатоличке цркве, Исламске заједнице у Србији и Јеврејске заједнице у Србији која је казала да је у опису посла РЕМ-а афирмација, помоћ и руковођење и прављење медијских стратегија, као и аутентично уважавање свих сегмента друштва и свих појединаца, са посебном нагласком на бригу о мањинама и угроженим групама.
,,У складу са начелима која су заједничка и водећа за институције које
су потписале моју кандидатуру, начела равноправности и слободе биће водиље у мом будућем раду“, рекла је Анђелковић Лубардић.
Драмски писац Жељко Хубач којег су за члана РЕМ-а преложила удружења филмских, сценских и драмских уметника и удружења композитора у Србији рекао је да је процесу предлагања кандидата РЕМ-а доживео дискриминацију, о чему је како је рекао, обавестио Повереника за заштиту равноправности, тиме што је, како каже, члан Одбора Небојша Бакарец, за њега рекао да је „Ђиласов и Шолаков“, новинар и да је познат по антисрпству.
Хубач је рекао да је тиме стављен у неравноправан положај и да је овај процес доведен у питање. Он је навео да је дуги низ година ангажован у једном медију, али да је пре свега драмски писац којег су предложила удружења филмских и позоришних стваралаца.
Кандидат Душан Алексић, којег је, како је рекао, предложило 38 организација које се баве зашитом деце, рекао је да већина предложених кандидата не испуњава услове прописане Законом о електронским медијима.
Он је апеловао на Одбор да се понови процедура предлагања за седам од девет кандидата код којих је, како тврди, уочено кршење Закона о електронским медијима.
Кандидат за члана РЕМ-а је и композиторка Леонтина Пат рекла је да је тренутни помоћник директора за програмске садржаје Дечијег културног центра Београд.
Она је навела да је пре шест година обновила дечији фестивал Београдско пролеће у Дечијем културном центру Београд, који има за циљ промоцију дечје музике и додала да своју позицију и поверење предлагача за члана РЕМ-а види у тој области која је, како каже, на неки начин запостављена у РЕМ-у.
Кандидаткиња Александра Крстић, докторка културолошких наука, и ванредна професорка на Факултету политичких наука у Београду истакла је да РЕМ сматра независним регулаторним телом које по закону не припада ни држави, ни интересним групама и које треба да буде потпуно независно и да одговара грађанима Србије, да се стара о квалитету програма и понашању емитера.
Она је критиковала досадашњи рад РЕМ-а наводећи да је био неприхватљив са становишта професионалних стандарда, надлежних закона и медијске праксе.
Кандидат Мемљу Дудић рекао је да има дугогодишње искуство у области медија и да је магистрирао на Интернационалном универзитету 2005. године, бранећи рад из области комуникологије, а потом и докторирао 2007. године анализирјући улогу комуникације и медија у очувању верског културног и друштвеног идентитета.
Навео је да је као декан Исламског факултета и ректор Интернационалног универзитета увек залагао за промоцију плурализма и слободе изражавања као и за едукацију младих о важности професионалних етичких стандарда у медијима.
,,Ако ми укажете поверење, посветићу свој рад осигуравању високих стандарда у медијском сектору, заштитити интересе, борити се заштиту свих грађана и изградњи инклузивног медијског простора“, рекао је Дудић.
Кандидат Мухедин Фијуљанин рекао је да се новинарством бави више од 30 године и да је по звању дипломирани политиколог, као и да је у периоду од 2012. до 2014. године био државни секретар у Министарству просвете, науке и технолошког развоја и да је учествовао у изради многих стратешких документата на плану образовања, заштите људских права и информисања.
Кандидат Иштван Боџони рекао је да је деценијама у медијима и да је до недавно био директор радиотелевизије Панон, која се емитује на мађарском језику, али да је због кандидатуре у РЕМ-у поднао оставку на ту функцију.
Кандидати за чланове Савета РЕМ-а су и Родољуб Шабић, Дубравка Валић Недељковић, Зоран Јевтовић, Тања Војводић Митровић и Јован Вите.
Извор: Танјуг
