Бадњи дан у Ораховцу испуњен је љубављу и традицијом. Увелико теку припреме за Божић, најрадоснији Хришћански празник. Док мушкарци рано у зору одлазе у шуму по бадњак, највећу обавезу али и част да припреме трпезу за Бадње вече имају домаћице. Корник, пасуљ, сарме, неке су од посних јела које се налазе на столу, уз различито воће попут кестења, ораха, сувих шљива и смокви, урми, јабука. Главна карактеристика и симбол трпезе за Бадње вече је Божићни хлеб-чесница, у овим крајевима познатија као дашник.
О начину украшавања и симболици коју носи Божићни хлеб говорила нам је Оливера Радић, домаћица из Ораховца.
,,Дашник је један од обредних хлебова у српском народу који се меси за Бадњи дан. Зове се дашник зато што даје и на њему су симболи слично као на славском колачу: грожђе, пшеница, четворколо које симболизује славску свећу или воловска кола. Ту је и књига Свето писмо, жито, гнездо, тор са овцама, птица која симболизује Светога духа и слободу, буре за вино и ракију, крст и печат Исуса Христа. Стављањем ових симбола на дашник ми и узносимо молитву да година буде родна, да роди и вино и пшеница, да се у кући рађају деца и да увек буде плодова”, испричала је Оливера.
Она нам је казала да се дашник ставља на средину стола када се постави трпеза за Бадње вече и да га домаћин ломи са мушком децом.
,,Овај дашник ће се на бадњевечерској трпези ставити на средину стола и он се освећује и ломи. Ломи га домаћин са мушком децом. Пре тога домаћин у дашник убацује новчић. Приликом окретања и приликом певања молитве ‘Господи помилуј’ коме падне парче у којем је новчић он ће имати највише среће у наредној години. Када су породице биле сиромашније за тај новчић се куповала со, јер је со био један од главних састојака хлеба”, истакла је домаћица.
Додала је да се дашник освећује и ломи као славски колач с’ тим што га домаћин са укућанима ломи и после тога се наставља бадњевечерска трпеза.
“Након вечере се укућани припремају за Божић, најрадоснији празник у нашој цркви”, закључила је Оливера.
Извор: Радио Гораждевац
