Пут Србије кроз ову годину има четири кључне тачке, а то су суочавање са глобалним изазовима, одважно представљање свету, складиштење енергената и суочавање са обећањима и границама вештачке интелигенције, изјавио је данас председник Привредне коморе Србије Марко Чадеж.
Чадеж је у ауторском тексту објављеном на Линкдину оценио да пут пред нама неће бити лак, али да је оптимиста и истакао да суочавање са глобалним изазовима подразумева одржати главу изнад површине када глобална економија подсећа на ролеркостер, где нижа инфлација доноси олакшање, док нас растуће енергетске потребе држе у стању напетости.
Према његовим речима отварање ка свету је шанса број један за Србију и то свету до Азије, Африке и шире.
„Да, Европска унија остаје наш најважнији економски партнер и крајњи циљ, али у временима када Брисел проживљава кризу идентитета, а чланице ЕУ се боре са сопственим економским проблемима, свет се убрзано мења“, навео је он.
Када је о Африци реч истакао је да се брза урбанизација и инфраструктурне потребе Африке савршено уклапају са српском експертизом у грађевинарству и инжењерингу те да наше компаније могу донети знање и иновације афричким тржиштима, стварајући нове трговинске руте за српски извоз.
Што се Азије тиче, оценио је да је Србија направила значајне искораке према овом тржишту, потписан је Споразум о слободној трговини са Кином, преговара се са Јужном Корејом, а 2024. године имали смо и историјску посету јапанске пословне делегације.
„Као партнери у финансирању новог међународног копнено-морског коридора који повезује Југоисточну Азију са Европом, учвршћујемо односе који би могли радикално да промене нашу економију. Кинеске компаније, суочене са трговинским баријерама и економским изазовима код куће, све више траже тржишта у иностранству. Србија је идеалан партнер због свог стратешког положаја, приступачне радне снаге и лаког приступа европским тржиштима“, указао је он.
Говорећи о складиштењу енергената, као другој шанси, оценио је да ако би глобална трка за складиштењем енергената била нова златна грозница, Србија би била нешто ново, неистражено и пуно потенцијала.
„Наша налазишта литијума, бакра и бора кључна су за производњу батерија које покрећу електрична возила и чувају обновљиву енергију. Само налазиште литијума у долини Јадра, једно је од највећих у Европи, и представља фактор промене“, навео је Чадеж и додао да од рударења литијума до производње катодних материјала и батерија, Србија има потенцијал да предводи целокупан ланац производње.
Када је реч о трећој шанси а то је вештачка интелигенција и дигитална трансформација, истакао је да је вештачка интелигенција можда звезда глобалне економије 2025, али да не би требало да заборавимо, да је, како је истакао, она енергетски интензивна дива.
„Дата центри, кичма вештачке интелигенције, троше огромне количине електричне енергије. Очекује се да ће се глобална потрошња енергије за дата центре удвостручити до 2026. године, и да ће достићи приближни ниво целокупне потрошње струје Јапана. Са растућим ИТ сектором и повољним ценама енергије, Србија има потенцијал да постане регионално средиште за дата центре. Компаније попут Нвидиа, Гоогле и Мицрософт инвестирају у развој великих дата центара, а стручна радна снага и близина европским тржиштима чине нас атрактивним партнером“, навео је он.
Извор: Танјуг
