Црна Гора сутра обележава 18 година од изласка из Државне заједнице са Србијом, одлуке о којој су се грађани изјашњавали на референдуму, чија правила одржавања су одређена у Бриселу.
Скупштина Црне Горе претходно је усвојила Закон о референдуму, који је договорен уз препоруку Европске уније. За успех референдума било је потребно да га подржи 55 одсто изашлих бирача.
Право гласа у Црној Гори је тада имало 484.718, а тог 21. маја 2006. године независност Црне Горе подржало је 230.661, или 55,5 одсто грађана који су изашли на референдум, док је за останак у заједничкој држави са Србијом гласало 185.002 или 44,5 одсто. Резултат је показао да је независност Црне Горе проглашена са само 0,5 одсто гласова више него од препоруке Брисела.
Референдумско питање гласило је – Желите ли да Република Црна Гора буде независна држава са пуним међународно-правним субјективитетом.
Председник Републичке референдумске комисије (РРК) био је Словак Франтишек Липка.
Одржавању референдума претходили су преговори представника блокова за независност и заједничку државу преко словачког дипломате и посредника Европске уније Мирослава Лајчака.
Независност Црне Горе проглашена је 3. јуна 2006. године, док је 28. јуна те године Црна Гора постала 192. чланица Уједињених нација, а 11. маја 2007. године чланица Савета Европе.
Деценију и по касније после референдума, Црна Гора је постала чланица НАТО-а и сада је на путу да постане чланица Европске уније.
Референдумску кампању је предводио тадашњи председник Владе и Демократске партије социјалиста Мило Ђукановић.
Резултат референдума показује да су грађани и тада били потпуно подељени по питању референдума и проглашења државне независности, а те поделе трају до данас.
Проглашење независности Црне Горе од Србије најтеже је пало Србима, којих у тој држави тада било око 30 одсто, а којима до данас није признат статус мањине. Последњи попис становништва у Црној Гори одржан је крајем прошле године након две године кашњења, али структура становништва још није познат, мада су нека незванична истраживања показала да сада у Црној Гори живи више Срба него те 2006. године.
Иако је у међувремену дошло до промене власти у Црној Гори, ДПС је у опозицији од августа 2020., а Мило Ђукановић од прошле године више није ни на једној водећој државној функцији, сви елементи тзв. „дубоке државе“ су и даље веома видљиве на црногорској политичкој сцени. По жељи страних амбасада Срби у Црној Гори нису пожељни у власти, а једина промена од прошлогодишњих парламентарних избора догодила се на челу Скупштине Црне Горе, када је, упркос противљењу неких амбасада, на ту позицију изабран председник Нове српске демократије Андрија Мандић.
Најновији раздор и поделе у црногорском друштву изазване су одлуком Владе да ће у Генералној скупштини УН подржати предложену резолуцију о Сребреници, чији су спонзори Немачка и Руанда, а која би, како је најављено, на дневном реду требало да се нађе 23. маја.
Ово ће бити трећи пут да се Црна Гора изјашњава о догађајима у Сребреници на штету Србије и Републике Српске.
Извор: Танјуг
