Директор Републичког хидрометоролошког завода (РХМЗ) Југослав Николић изјавио је да ће Србија у Нову годину ући без снега и са температуром изнад просека за ово доба године.
,,Очекујемо да ће сутрашња, новогодишња ноћ бити релативно хладна и сува. Минимална температура која се очекује на ширем подручју града биће у интервалу од минус три до нула, а на подручју Србије од минус шест до нула“, рекао је Николић за Танјуг.
Додао је да се у Војводини, по котлинама и долинама река очекује појава магле и ниска температура током јутра, док ће се дневна температура сутра кретати у интервалу од 3 до 8 степени, а на подручју Неготинске крајине биће и знатно више, око 13 степени.
Николић је указао да ће 1. и 2. јануар обележити сунчано време са температуром од 6 до 14 степени што је изнад просека за ово доба године, а од 3. јануара креће облачно време са слабом кишом, а у ноћи између 4. и 5. јануара следи захлађење за десетак степени које ће условити да киша која ће се јавити постепено пређе у суснежицу и снег у зони Војводине након чега ће се постепено ширити и на јужни део Србије.
,,На Бадњи дан имамо паузу што се тиче падавина, требало би да буде суво време, да бисмо од Божића па до 9. јануара имали опет услове за падавине. Променљиви услови температурни за снег и кишу, јавиће се негде од 10. јануара па надаље“, рекао је Николић.
Додао је да постоји могућност снежних падавина и после 10. јануара.
Навео је да је најхладнија новогодишња ноћ била 2014. године када је минимална температура била 15 степени испод нуле на Целзијусовој скали, а најтоплија 2022. године када се 2023. година дочекала са температуром од скоро 20 степени Целзијусових.
Истакао је да је свака временска прогноза веома изазовна и увек може да се јави неки ванредни догађај, те да због тога у РХМЗ-у 24 сата свих седам дана у недељи раде надлежне службе, односно оперативне службе.
Годину која је на измаку обележиле су поплаве које су се догађале у Шпанији и у Италији, али и бујичне поплаве у Републици Српској, као и веома интензивне падавине које су изазвале велике водостаје и попаве у Румунији, Мађарској, Пољској, Чешкој, Словачкој и Аустрији, као и висока, готово екстемна, температура праћена топлотним таласима који су трајали и по неколико дана у низу.
,,Пратимо све догађаје, а ова година је била прилично оптерећена догађајима и на глобалном и на локалном плану. Ми смо као искусна служба пратили све те догађаје и из сата у сат давали смо нашем штабу веома квалитетну информацију. Имали смо веома поуздане и квалитетне податке шта ће се дешавати и информацију да то неће имати тако негативне последице за наше подручје. Тако да смо у том смислу, дакле, положили испит“, рекао је Николић.
Додао је да је ово лето било најтоплије до сада и да је било за 3,3 степена топлије од просечног лета у референтном периоду од 1991. до 2020. године.
,,У историји мерења смо забележили неке најекстремније вредности. Ми смо на нашем подручју у једном дану забележили минималну температуру од 31,2 степена у Вршцу и максималну температуру у Ћуприји, 41,8 степени Целзијусових. Тако да имали смо доста тих екстрема када је у питању одлазећа година“, рекао је Николић.
Према његовим речима, за поуздане прогнозе потребно је не само познавање добро математике и физике, већ и инфраструктура и техничка подршка.
,,Поуздане прогнозе добијају се израчунавањем на моћним рачунарским системима, коришћењем такозваних математичко-физичких модела који укључују једначине које представљају добро проверене физичке законе“, рекао је Николић.
Додао је да су грешке у прогнозама неминовне, јер се већ на самом старту појављује грешка, а онда током рачуна у нумеричкој прогнози та грешка се нагомилава и онда је ограничена на неки мањи период од десетак дана.
Објаснио је да се помоћу одређених метода може одредити дугорочна временска прогноза, али она не може бити прецизна дан за дан, већ се одређују трендови – у смислу да ли ће одређени месец бити топлији или хладнији у односу на други.
Извор: Танјуг
