Шеф Делегације ЕУ Емануеле Жиофре изјавио је данас да је по питању усклађивања спољне и безбедносне политике са ЕУ Србија напредовала у односу на прошлу годину додајући да је усклађивање у тој области један од најконкретнијих индикатора геостратешке опредељености земље кандидата.
Жиофре је на годишњој конференцији посвећеној заједничкој спољној и безбедносној политици ЕУ, у организацији Центра за међународне и безбедносне послове (ISAC fond), казао да Унија жели да се у усклађивању са спољном и безбедносном политиком ствари још побољшају.
Према његовим речима, ЕУ жели мир и просперитет који је, како додаје, под претњом због рата у Украјини, једној од земаља кандидата.
„Морамо да видимо усклађивање и жељу земаља кандидата. Усклађивање је један од најконкретнијих индикатора одлучности земље да постане чланица Уније. Многе земље су се у потпуности ускладиле и то су државе чланице приметиле, високо оцениле. Позивамо Србију, између осталих, да се још више усклади са спољном и безбедносном политиком ЕУ“, казао је Жиофре.
Наводећи да је неопходно погледати све аспекте, Жиофре указује да је Србија доста допринела мировним операцијама ЕУ у Сомалији, Централноафричкој Републици.
Када је реч о Украјини, Жиофре каже да је битна подршка коју је Србија пружила тој земљи од почетка рата 2022. године и то тако што је изјављивала да подржава територијални интегритет Украјине, прикључење те земље ЕУ. „Србија је дала и конкретну подршку Украјини, финансијску подршку украјинској влади, за опрему за електродистрибуцију јер Русија жели да уништи капацитете Украјине. Србија је била од помоћи и наставиће да помаже. Србија је пружила и заштиту многим Украјинцима“, наводи.
Говорећи о Плану раста за Западни Балкан, Жиофре каже да је тај план амбициозни инструмент ЕУ у којем је једна од најважнијих подобласти прогресивна интеграција на заједничко европско тржиште. Реформска агенда коју је Србија урадила у оквиру Плана раста за циљ има да се, како каже Жиофре, убрза економски раст Србије и других земаља на Западном Балкану јер заостају за просеком чланица ЕУ, па чак и Србија која је најбоља у региону.
„То су конкретни кораци, постоје реформе које треба да буду завршене до краја године. Не могу да кажем да ли ће бити до 31. децембра, али важно је да се ради на смислен начин и да не изгубимо још времена. Кључно је да се реформски процеси наставе“, поручио је Жиофре.
Поновио је да је у ЕУ до новог замајца по питању проширења дошло у фебруару 2022. када је почео рат у Украјини и додаје да сматра да се сада дошло до тачке да се превазиђе одређени ниво скептицизма у земљама кандидатима који се нагомиловао годинама.
Француски специјални изасланик за Западни Балкан Рене Троказ указује да усклађивање са спољном и безбедоносном политиком ЕУ мора да се стави у глобални, шири контекст.
„Ми као ЕУ морамо да имамо унутрашњу кохерентност у смислу ко нам се придружује. Србија је на нивоу од 58 одсто усклађености са заједничком спољном и безбедносном политиком, није сто одсто, али је учињен напредак, замајац постоији. Неке земље, а Србија је једна од њих, учиниле су више него што заиста кажу да су урадиле“, казао је.
Одговарајући на питање о француској подршци отварању Кластера 3, Троказ истиче да Француска подржава интеграцију свих земаља Западног Балкана у ЕУ, а да је међу њима Србија статистички предводник јер је у њој 60 одсто регионалне привреде, као и 60 одсто становништва. „Имамо и изврсне билатералне односе са Србијом. Када је председник Емануел Макрон долазио у Србију последњи пут поновио је да постоји пријатељство између Француске и Србије и пуна подршка Француске напорима Србије за прикључивање ЕУ“, казао је Троказ.
На питање да ли Црна Гора и Албанија „као предводници у европским интеграцијама у региону могу да погурају друге земље да убрзају пут ка ЕУ“, Троказ каже да су све земље различити кандидати те да европске интеграције нису такмичење.
„Црна Гора и Албанија врло добро напредују и њихова достигнућа су импресивна. И Србија напорно ради, свака земља има своја ограничења. Појам предводника је добар, али мора да буде и ублажен. Ово није такмичење, битна је политичка воља, кохезија нашег континента“, казао је.
Троказ указује да су земље Западног Балкана, када се погледа карта, изузетак, односно „рупа усред ЕУ“.
„Ви сте окружени земљама ЕУ. Француска сматра и види потребу за интеграцијом Западног Балкана у ЕУ. Знам да све земље размењују искуства и знање, али нисмо у такмичењу, радимо ка стабилизацији континента и Европске уније“, казао је.
Директор истраживања Центра за међународне и безбедносне послове (ISAC fond) Игор Новаковић указао је да је Србија имала драстичан пад у усклађености са спољном и безбедносном политиком ЕУ када је почео рат у Украјини док је по питању других тема била усаглашена.
Новаковић каже да усклађеност по овом питању сведочи о корелацији интереса ЕУ и држава кандидата и пружа доказе да земља кандидат када постане чланица неће бити „Тројански коњ“.
„Ако већ не можемо да повећамо квалитет усаглашавања, треба да појачамо комуникацију са ЕУ о нашим разлозима за то и да припремамо своје становништво на то да уласком у ЕУ морамо да прилагодимо политике“, казао је Новаковић.
Извор: Танјуг
