Министарка за европске интеграције Тања Мишчевић и шеф Јединице за Црну Гору и Србију у Генералном директорату Европске комисије за суседство и преговоре о проширењу ЕУ Јиржи Плецити, копредседавали су десетом годишњем Одбору за стабилизацију и придруживање између ЕУ и Србије.
На састанку су размотрене све препоруке из Извештаја Европске комисије за Србију за 2024. годину, као и оно што је од тог извештаја већ урађено на њиховом испуњавању.
Тема састанка била је и почетак спровођења Реформске агенде Републике Србије, свеобухватног документа који садржи 98 реформских корака на које се Србија обавезала како би додатно убрзала приступање Европској унији, саопштено је из Министарства за европске интеграције.
Посебно, разговарало се о активностима које Влада предузима како би до 2026.године испунила све постављене критеријуме за чланство у ЕУ.
Констатовано је и да је Европска комисија и ове године поновила оцену да је Србија испунила мерила за отварање кластера 3 (Конкурентност и инклузивни раст), као и да ради на отварању осталих кластера, уз унапређење владавине права и основних права, као и на нормализацији односа са Приштином и јачању регионалне сарадње.
Указано је на значај даљег усклађивања са Заједничком спољном и безбедносном политиком ЕУ.
Тема састанка био је и напредак у остваривању економских критеријума и реализација претприступних фондова ЕУ, односно ИПА 3, преко којих је Србији од 2014. до 2023. године обезбеђено четири милијарде евра подршке ЕУ.
Током састанка је разговарано и о припремама за коришћење 1,6 милијарди евра које су из Плана раста за Западни Балкан намењени Србији, као и о процесу ратификације два споразума – о Финансијском инструменту и о зајму из Плана раста.
Одбором за стабилизацију и придруживање између ЕУ и Србије највише је заједничко административно и техничко тело Европске уније и Србије, основано Споразумом о стабилизацији и придруживању, како би пратио његово спровођење, као и приступне преговоре наше државе са ЕУ.
Са српске стране, учествовали су представници Народне скупштине, институција Владе Србије, укључујући надлежна министарстава и службе Владе, независних и регулаторних тела, Народне банке Србије, као и представници правосудне власти, укључујући и представнике Високог савета судства и Високог савета тужилаштва.
Извор: Танјуг
