Украјина данас обележава 1.000 дана од почетка рата и до сада је хиљаде украјинских грађана погинуло, а више од шест милиона људи живи као избеглице.
Број становника Украјине опао је за четвртину од тренутка када је руски председник Владимир Путин започео напад, који је, како оцењује Гардијан, највећи сукоб у Европи од Другог светског рата.
Како подсећа Гардијан, Кремљ је одбио план за мир који је предложио турски председник Реџеп Тајип Ердоган, који је требало да буде представљен на самиту Г20 у Бразилу. План је предвиђао замрзавање сукоба на тренутним позицијама обе стране.
Према извештајима, Ердоганов план обухвата: замрзавање фронта, обавезу Украјине да не приступи НАТО-у наредних десет година, снабдевање Украјине оружјем за одбрану и постављање међународних мировњака у демилитаризовану тампон зону у Донбасу.
Раније је портпарол Кремља Дмитриј Песков одбацио извештаје о предлогу Ердогана, називајући га „неоснованим“ и да је у питању услов који би био „неприхватљив“ за Русију.
Светски медији, међу којима су Ројтерс и „Њујорк тајмс“, јавили су у недељу да је администрација одлазећег председника САД Џозефа Бајдена одобрила Украјини да користи далекометне крстареће ракете ATACMS за ударе дубоко на руској територији. САД још нису потврдиле ову информацију.
Руски напад дроном на Глухов, најмање шест особа погинуло
У нападу руских беспилотних летелица на украјински град Глухов, шест особа је погинуло, а 12 је повређено, саопштиле су украјинске власти.
Како се наводи у саопштењу Војне администрције региона Суми на Телеграму напад је изведен касно синоћ, а мета напада два јуришна дрона је био хостел у Глухову.
Украјинске власти су саопштиле да је у нападу погинуло шест особа, од којих је једно дете, а повређено је 12 особа, од којих двоје деце, преноси Укринформ.
Наведено је да су спасилачке операције у току и да можда има још људи под рушевинама. У низу региона Украјине јутрос је проглашена ваздушна узбуна због руских беспилотних летелица.
Макрон похвалио одлуку САД да укину ограничења на ракете за Украјину
Француски председник Емануел Макрон изјавио је да је администрација америчког председника Џозефа Бајдена донела „добру одлуку“ тиме што је дозволила Украјини да користи америчко наоружање за нападе унутар Русије.
На маргинама самита Г20 у Рио де Жанеиру, Макрон је рекао да је одлука Бајденове администрације донета због ангажовања севернокорејских војника у Украјини, додајући да је то била „ескалаторна“ одлука Русије.
Како су медији објавили у недељу, Бајден је дао дозволу Кијеву да гађа територију Русије америчким ракетама дугог домета.
Кремљ: Руски амандмани на нуклеарну доктрину припремљени
Измене руске нуклеарне доктрине су састављене и само их треба формализовати, рекао је секретар за штампу Кремља Дмитриј Песков.
„Они су већ практично формулисани. Биће формализовани по потреби“, рекао је Песков, пренео је ТАСС.
Русија је спремна да нормализује своје односе са Сједињеним Државама, али неће да, како каже, „игра танго сама“.
„Русија је, како је рекао наш председник, отворена за нормализацију“, наглашава портпарол Кремља.
Русија покренула производњу мобилних склоништа за заштиту од нуклеарних претњи
Русија је започела масовну производњу иновативних мобилних склоништа, која ће пружити заштиту од различитих претњи, укључујући светлосно зрачење нуклеарне експлозије и радиоактивну контаминацију.
Ова склоништа биће кључна за заштиту цивилног становништва у ванредним ситуацијама, преноси РИА новости.
Склоништа „КУБ-М“ дизајнирана су као модуларне заштитне јединице које могу брзо да се транспортују и поставе на било којој локацији, чиме се значајно повећава ефикасност заштите. Свако склониште има основни пакет који укључује два компоненте: један за 54 особе и технички блок. Поред тога, капацитет склоништа може да се повећа уградњом додатних компоненти, што омогућава прилагођавање различитим потребама и ситуацијама.
Кључна предност ових склоништа у односу на друге структуре цивилне заштите је њихова мобилност. „КУБ-М“ може да се транспортује друмским или железничким путем, а када се поставе могу да се прикључе на локалне комуналне мреже. Такође, производња, транспорт и монтажа ових склоништа је више него два пута јефтинија од изградње сталних објеката заштите.
Руски стручњаци истичу да ће ова производња бити кључни корак ка побољшању безбедности грађана, а у будућности се очекује развој нових и ефикаснијих система за заштиту становништва.
Борељ: Одлука САД веома добра вест за Украјинце, надам се да ће је следити чланице ЕУ
Високи представник ЕУ за спољне послове и безбедносну политику Жозеп Борељ поздравио је данас као „веома добре вести за Украјинце“ одлуку САД да одобри Украјини коришћење ракета дугог домета за нападе у Русији и поручио да се нада да ће све државе чланице ЕУ следити одлуку САД.
„У Европи је то национална надлежност. Неке државе чланице већ то раде отворено, друге раде не говорећи ништа, а неке ништа јуче нису рекле. Али сигуран сам да ће следити пример САД како би дозволили Украјинцима да користе оружје да се боре против Руса унутар руске територије. Зато што их нападају са руске територије. И то је у потпуности у складу са међународним правом. Данас ћемо о томе разговарати. Надам се да ће све државе чланице следити одлуку САД“, рекао је Борељ новинарима по доласку на састанак Савета ЕУ за спољне послове посвећеног одбрани.
Додао је да су САД донеле важну одлуку „којој свакако аплаудирам“.
„После дугих дискусија, председник (САД Џозеф) Бајден је одобрио употребу оружја дугог домета до 300 километара унутар руске територије. То су веома добре вести за Украјинце. Они су то тражили“, навео је Борељ.
Он је на питање да ли ће, ако САД прекину сваку подршку Украјини, то бити довољно да заштити Украјину и Европу, поручио да Европљани не могу да буду у реактивном режиму, односно да седе и чекају шта ће Американци да ураде и онда да реагују. „Не можемо да чекамо да (новоизабрани председник САД Доналд) Трамп одлучи. Наша подршка Украјини мора да се настави“, поручио је Борељ.
Истакао је и да се данас навршава 1.000 дана од почетка рата у Украјини и додао да ће се током састанка Савета ЕУ за спољне послове посвећеног одбрани разговарати са министрима одбране ЕУ о томе како да се настави подршка Украјини.
Фон дер Лајен: ЕУ ће бити на страни Украјине колико треба
Председница Европске комисије Урсула фон дер Лајен поручила је данас, поводом обележавања 1.000 дана од почетка рата у Украјини, да ће ЕУ бити на страни Украјине колико год је потребно и да ће та земља „једног дана, који није тако далеко“ бити део Уније.
Она је рекла да је данас дан жалости, али и дан обећања.
„Пре 1.000 дана Русија је покушала да збрише Украјину са мапе. И 1.000 дана Русија није успела због отпора Украјине и жртвовања ваших хероја. Данас је дан жалости, али и дан обећања. Обећавамо да ћемо бити на вашој страни колико год буде потребно“, нагласила је Фон дер Лајен.
Истовремено је најавила додатних 65 милиона евра подршке иницијативи за куповину школских оброка за украјинску децу. „То је иницијатива прве даме (Украјине) Олене Зеленске. А будућност једне земље почиње од њене деце. Русија жели да украде будућност Украјине. То нећемо дозволити. Дакле, давање права деци на образовање и обезбеђивање топлог оброка у школи је такође облик отпора“, поручила је Фон дер Лајен.
Истакла је и да Украјина може да буде сигурна да ће се наставити европска и западна подршка тој земљи и у том контексту подсетила да ће 50 милијарди евра бити обезбеђено до 2027. године из ЕУ, а 50 милијарди евра до 2026. године од земаља Г7 и ЕУ, наводи се у саопштењу Европске комисије.
Указала је и да се сада користе приходи од имобилисаних руских средстава како би се подстакла војна производња у Украјини и поправила енергетска инфраструктура земље пре зиме. „Јер Русија мора да плати 1000 дана злочина и разарања“, сматра Фон дер Лајен.
Она је додала да предстојећа зима може да буде страшна, али је подвукла да се прави пријатељи појављују у олујним данима. „А Европа је ваш прави пријатељ. Знамо да ћете једног дана, који није тако далеко, бити део наше Уније. Ваш напредак ка придруживању нама је импресиван, још више док водите егзистенцијални рат. И уверена сам да можемо да пређемо на следећу фазу наших преговора“, поручила је Фон дер Лајен.
Подвукла је да је будућност Украјине у Унији. „Ваша слобода је наша слобода. А наша Унија је ваш дом“, закључила је председница Комисије.
Поводом навршавања 1.000 дана од почетка рата у Украјини огласила се и председница Европског парламента Роберта Мецола, која је такође поручила да ће ЕУ бити уз Украјину колико год је потребно.
Она је додала да су претходниих 1.000 дана били дани храбрости и пркоса, дани побеђивања шанси, дани заједништва „као браћа и сестре“.
„Као једна породица која дели заједничку будућност“, навела је Мецола на друштвеној мрежи Х.
Председник Европског савета Шарл Мишел поручио је „украјинским пријатељима“ да је ЕУ на њиховој страни и да је спремна да их подржи колико год је потребно, наводећи да су претходних 1.000 дана обалежили „агресија на Украјиу“, жртвовање и патње, али и храброст.
Зеленски позвао на поштено и праведно окончање рата у Украјини
Украјински председник Володимир Зеленски позвао је данас на окончање рата у Украјини на „поштен и праведан“ начин и оценио да руски председник Владимир Путин сам неће стати.
Зеленски је у видео поруци емитованој на посебној пленарној седници Европског парламента, којом се обележава 1.000 дана од почетка рата у Украјини, упозорио да би контигент севернокорајеских војника у Русији, на границама са Украјином, могао да достигне 100.000.
„(Руски председник Владимир) Путин је довео 11.000 севернокорејских војника на границе Украјине. Овај контингент може нарасти на 100.000“, рекао је Зеленски.
Он је оценио да је Путин фокусиран на победу у рату. „Сам неће стати. Што више времена има, услови су све гори“, рекао је Зеленски.
Додао је да ће Русији, без одређених кључних фактора, „недостајати стварна мотивација да се укључи у смислене преговоре“.
Оценио је и да „сваки ударац и свака претња из Русије морају бити дочекани чврстим санкцијама“.
„Хиљаду дана било је кључно радикално смањити способност Русије да финансира свој рат продајом нафте. Нафта је извор снаге Путиновог режима. А флота танкера у сенци је оно што је одржава у животу. Докле год ови танкери раде, Путин наставља да убија“, рекао је Зеленски и нагласио да су неопходне снажне санкције против Русије.
Истовремено је оптужио Путина да цени само новац и силу. „Ако неко у Европи мисли да може да прода Москви Украјину или било коју другу земљу попут балтичких држава или Балкана, Грузије, Молдавије, и да добије нешто заузврат, нека се сети ове једноставне истине: нико не може да ужива у мирним водама усред олује. Морамо да урадимо све да окончамо овај рат поштено, праведно и заједно“, рекао је Зеленски.
Зеленски је рекао да су Украјина, цела Европа и партнери Украјине у САД и широм света успели не само у томе да спрече Путина да заузме Украјину, вец́ и да одбране слободу свих европских народа. „Чак и са севернокорејским лидером Кимом Џонг Уном поред себе, Путин остаје мањи од уједињених снага Европе“, рекао је Зеленски.
Рекао и да „ако бисмо могли да зауставимо пад европског начина живота, онда сигурно можемо да гурнемо Русију ка праведном миру“.
„Мир је оно што највише желимо“, закључио је Зеленски, чије је обраћање испраћено овацијама у Европском парламенту.
Извор: Танјуг, РТС
