Забрана коришћења српских застава на градској слави у Лепосавићу још један је у низу доказа да је за Аљбина Куртија и знатан број Албанаца најбоље могуће решење уколико Срба на Косову више не би било, оцењује Петар Ристановић, научни сарадник у Институту за српску културу у Лепосавићу.
„Српске заставе сметају Аљбину Куртију и сметају једном значајном броју Албанаца, Куртијевих гласача, али и Албанаца из шире албанске заједнице и то је један у низу доказа да знатан број Албанаца не жели присуство Срба, да им присуство Срба на Косову смета и да би за њих најбоље могуће решење било уколико Срба на Косову више не би било“, наводи Ристановић за Косово онлајн.
Објашњава да на Косову има више застава других држава него самих косовских, али да су проблем једино српске. Додаје да постоји низ примера дискриминације српске заједнице којима се крши и сам косовски устав.
„Што се конкретно застава тиче, сви који су икада били на Косову су сведоци да је Косово преплављено разним заставама. Уколико би говорили у апсолутним бројевима сигуран сам да је број застава Америке, Немачке, Енглеске и Албаније сигурно више десетина пута већи него што је број застава Косова на територији Косова. Међутим, једино постоји проблем са заставом Србије, која се уклања не само са јавних зграда, него са свих јавних површина и чак се одузима и појединцима на појединим прославама и окупљањима“, каже Ристановић.
Оцењује да међународна заједница не реагује јер она „иначе води такву политику да се њене реакције своде на нека млака саопштења“.
„Та саопштења више нико у Приштини не узима за озбиљно. Једноставно, за међународну заједницу је једино битно да је ситуација на површини мирна, да нема неке ескалације, да нема неког масовног насиља и док је тако та репресија над Србима која се континуирано одвија може да настави да траје“, упозорава историчар.
Говорећи о коришћењу застава на Косову он подсећа на чињеницу да је за време постојања комунистичке Југославије, у једном дугом периоду од 1948. до 1968. године, употреба албанске заставе на Косову била фактички забрањена. Објашњава да формално није постојала таква одлука, али у пракси није било дозвољено истицање албанске заставе, јер су сепаратистичке групе које су се залагале за отцепљење територије насељене Албанцима од Југославије своје активности увек започињале тако што су истицали албанске заставе.
„Након ’68. дозвољена је употреба албанске заставе, као заставе албанске народности и коришћена је застава истоветна застави Албаније, која је била у том тренутку непријатељски настројена према Југославији. Таква ситуација је трајала пуних двадесет година. Током 80-тих Уставни суд је оспорио такву праксу и рекао да застава коју користе Албанци мора да се разликује у нечему од заставе Албаније. Предлагано је да се разликује у димензијама, али тадашње албанско руководство са Косова то није дозволило и све захтеве да се забрани употреба заставе Албаније тада су карактерисали као анти-албанске, као расистичке, као пример репресије и томе су се оштро супротстављале“, каже Ристановић.
Наводи да је то било једно од прворазредних друштвених питања тада, а да је сада, неких тридесет година касније, ситуација потпуно обрнута.
„Чак и неки исти политичари који су тада били активни у албанском националном покрету, данас се изричито залажу да се забрани употреба српске заставе на Косову“, рекао је Ристановић.
Извор: Косово онлајн
