Ментално здравље жена важна је тема која не утиче само на жене, већ и на њихове породице, заједнице и друштво у целини. Жене се суочавају с многим изазовима и ризицима који могу утицати на њихово ментално здравље, као што су родно засновано насиље, сиромаштво, дискриминација, одговорности старатељства, друштвена изолација, а модерно доба донело је женама и нове изазове, а то су друштвене мреже.
Очекивања која су стављена пред жену су нереална и за њу оптерећујућа, каже психолог проф. др Биљана Јаредић. Ипак, поручује, не смемо заборавити да су друштвене мреже изрежирана „стварност“ и да објављени садржаји не осликавају свакодневицу са свим њеним проблемима, лошим односима, усамљеностима, већ да се на њима свесно пласирају тренуци среће, задовољства, уживања и све то пропуштено кроз најфиније филтере. Кратко речено, оне су „концентрат среће“ а то посматраче који немају изграђену личност и свест о сопственој вредности оптерећује и ствара осећај неиспуњености, туге и промашености.
„Мобилни уређаји са собом не носе само негативне утицаје. Има позитивних страна, али једна од негативних је измењена слика стварности коју добијамо објавама на друштвеним мрежама у партнерским и другарским релацијама која се разликује од оне у реалном животу“, сматра Јаредић.
Професорка Јаредић истиче да се људски живот увек одвија на два нивоа.
„Један је тај апстрактни, који смо раније имали – у нашим мислима и у нашим когнитивним обрадама, а други – конкретно понашање, где смо у контакту са спољним светом и реалношћу. Већи део тог апстрактног се преселио у мобилне телефоне, на друштвене мреже, ајпеде и компјутере…“.
Позитивне стране друштвених мрежа су неоспорне, сматра и Светлана Милићевић из НВО „Домовик“. Ипак, истиче да бројна истраживања показују да су жене на друштвеним мрежама изложеније нападима у односу на мушкарца.
„Жена је на Инстаграм профилу недавно поделила искуства о стању у породилиштима и третману на порођају, а поред тога објавила је и серијал увреда које је добила након тих објава“ илуструје Милићевић.
Према њени речима, људи су данас оснаженији да коментаришу, употребљавају увредљиве речи када су „онлајн“ и иза лажних профила, једноставно имају више слободе да то раде. У том случају доказано је да је жена погођенија и осетљивија на такве врсте коментара.
„Треба да радимо на едукацији и освешћивању и постоји једна изрека „друштвене мреже нису живот“. Поента је да се самоосвестимо, да информације које примамо не узимамо здраво за готово и да се критички односимо према било ком садржају који постоји на друштвеним мрежама“, каже Милићевић и додаје да поред бриге о телу, неопходно је водити рачуна о менталној хигијени.
Професорка Биљана Јаредић каже да се у својој пракси сусрела са младима и женама које су биле омаловажаване на друштвеним мрежама. Оне би требало да буду један вид забаве, а то колико нас погађају говори о томе колико су оне постале део нашег психичког живота и свакодневног функционисања.
„Имала сам бројне примере у психолошком саветовалишту, разговарала сам са женама које су жртве насиља на интернету. Било је различитих случајева, било да су пронашле пријатеље или оствариле везе путем интернета или да су биле омаловажаване, вређане и шиканиране на друштвеним мрежама.
На питање како жене превазилазе овакве ситуације и да ли су склоне томе да у њима изазову фрустрације или су способне да одбаце негативно, професорка Јаредић каже да није могуће генерализовати, јер се разликују младе особе од жена које су зреле и јасније праве разлику између реалног и виртуелног света.
„Млади нису интегрисане личности, посебно у периоду адолесценције. За жене, са друге стране, јако је важно да упознају себе и заволе себе“.
Милићевић каже да је важно и како се прима информација наглашавајући да млад човек не прима исто информацију као старији.
Порука проф. др Биљане Јаредић и Светлане Милићевић је да ако сте забринуте за своје ментално здравље, важно је да потражите помоћ. Запамтите нисте саме и постоји увек нада за опоравак. Ментално здравље жене је важно за све.
Извор: Радио Митровица север
