Предлог закона о забрани истраживања и експлоатације бора и литијума није прошао у парламенту. Министарка рударства и енергетике Дубравка Ђедовић Хандановић каже да је предлог закона супротан уставним начелима, економским и стратешким интересима и да се ништа неће дешавати барем две године док се не заврше релевантне студије.
После четири дана расправе, посланици Скупштине Србије гласали су против предлога забране истраживања и експлоатације бора и литијума.
Коментаришући гласање посланика о предлогу закона, Ђедовић Хандановић је за РТС рекла да је више пута објашњавано „зашто је предлог супротан уставним начелима, економским и стратешким интересима“.
Ништа се неће дешавати барем две године у просеку док се релевантне студије не заврше, док се не процени утицај на животну средину, док се не уради пројектно-техничка документација, ништа се неће дешавати док се не потврди да је то безбедно за околину у грађане, истакла је Ђедовић Хандановић.
Имаћемо прилику, рекла је да уколико се све то потврди, поред сировине дођемо и до готових производа, као што су електрични аутомобили и батерије за скадиштење енергије.
Говорећи о најавама протеста еколошких активниста и опозиције, Ђедовић Хандановић каже да су они позвали на нереде, на улично исказивање мишљења, можда блокаду путева и пруга. „То није добро. Скупштина је изашла у сусрет предлогу да се води расправа о тој теми“, рекла је министарка.
Извинила се грађанима на неким непримереним понашањима и добацивањима.
„Опозиција није имала довољно аргумената, па се бавила питањима изван ове теме. Информације које су изнете у предлогу закона су нетачне, демантоване од оних који су цитирани у том предлогу закона, када је реч о сумпорној киселини, о утицају на пољопривреду“, напомиње министарка енергетике и рударства.
Подвлачи да никаквог додатног расељавања нема.
„Наставља се кампања застрашивања људи. Јуче смо чули од госпође Несторовић – да сам потврдила да су председник Србије и Влада позвали научна већа факултета да се изајсне у вези са овим пројектом. То је неистина. Председник је у Малом Зворнику позвао све стручњаке да се укључе и помогну и буду део пројектних тимова, да раде по савести и професионалности, да имамо добру јавну дебату. У 21. веку технологија је толико развијена да можемо доћи до најбољих решења уколико скренемо пажњу која су то решењаа не априори да нешто не може, поготово да се не износе нетачни подаци“, истакла је Ђедовић Хандановић.
Министарка је потврдила да се цене струје и гаса за домаћинство неће мењати током грејне сезоне.
„Када је у питању електрична енергија сведоци смо да је трошимо све више. И лети и зими и то се неће мењати, то ће се само заправо повећавати у смислу потрошње и потребе за електричном енергијом. Не само када су домаћинства у питању, јер и она повећавају своју потрошњу, услови живота се мењају“, рекла је она.
Подсећа да смо током лета имали енормну потрошњу која се изједначила са зимском, али пре свега и због наше индустрије, индустријализације и зато се ради убрзано на новим производним капацитетима.
Ђедовић Хандановић каже да је „Костолац Б3“ је завршио пробне тестове, потврдио да је блок функционалан, од викенда крећу и гаранцијска испитивања које ће трајати три недеље.
„Блок ће све време бити на мрежи, као што и мора да би се сва та испитивања и завршила, онда и упоредо са тим и сва остала документација, неопходна да би се блок предао Електропривреди Србије“, додаје.
„Председник је најавио потписивање великог уговора, соларних електрана, обновљиве изворе енергије, 1.000 мегавата производног капацитета, али и батерије за складиштење енергије, оне прате потребе за складиштење енергије, прате зелену енергију“, рекла је она.
У првом делу године ЕПС је извозио електричну енергију, критична ситуација је била у току лета када је била енормна потрошња. Према њеним речима, последњих више од месец дана Електропривреда извози струју,
„Електропривреда је и произвођач и трговац и некад се и деси да увози струју управо зато што су цене на тржишту толико ниске да је заиста рентабилно да се одређена количина струје увезе да би се касније продала по повољним ценама. Ремонтна сезона је завршена, осим последњег блока Бајне Баште“, каже министарка.
У тренутним геополитичким ситуацијама, важно је да имамо што више резерви свих енергената, напомиње.
„Када је угаљ у питању, око 2,2 милиона тона га има на депонијама. Имамо око 150 хиљада тона и у Луци Плоче које треба да се довезе. Такође, депоније се пуне и даље, али циљ је био да заиста пре грејне сезоне имамо око 2 милиона или мало више, што јесте случај“, наводи она.
Какпо каже, у глобалним неизвестностима, када је Блиски исток у питању, и када је у питању сукоб у Украјини, морамо да размишљамо о резервама гаса, о резервама нафте.
„Када је гас у питању, ту смо на око 500 милиона кубних метара, што у Србији, што у Мађарској. Оно што је битно је да је пројекат реализације проширења складишта гаса у Банатском двору кренуо и циљ је да се оно наредне две године и заврши. То ће нам дати додатну сигурност и безбедност“, подвукла је министарка.
Што се тиче резерви нафте, „негде смо на око 95 дана просечне потрошње“, што нам даје одређену сигурност.
„Морамо и радимо на већим количинама и залихама нафте и нафтних деривата, да бисмо били безбедни у случају неких непредвиђених ситуација“, закључила је Ђедовић Хандановић.
Извор: РТС
