Будимир Миленковић из околине Ниша, родом из Приштине, каже да је пре 25 година у Приштини мучки убијен његов отац и то пред деветогодишњом унуком, а да он и даље трага за братом Светомиром који је нестао те 1999. године, пишу Новости, преноси Косово онлине.
„Наочиглед моје деветогодишње сестричине, тог 2. августа 1999. године мучки ми је убијен отац Момчило, а брат Светомир је киднапован. Ево 25 година не знам каква му је судбина. Имао је 38 година, био је наставник у Музичкој школи у Приштини. Отац је био пензионер. Никоме нажао нису учинили. Једноставно, отац није хтео да напусти Космет, ни Приштину, хтео је да га сахранимо поред мајке“, каже Миленковић.
Додаје да тај дан не може да заборави.
„Тај крвави дан не заборављам. Отац је убијен, задављен је столњаком, наочиглед деветогодишње унуке, ћерка моје рођене сестре. Ексхумација очевих посмртних остатака је одрађена, али починилац је у Београду ослобођен, јер је био малолетан. Ипак драго ми је да сам могао да га сахраним поред мајке, како је хтео. Кућа у Приштини је срушена, посећујем је и дан – данас“, додаје Миленковић.
Више од 25 година не зна се судбина многих киднапованих, како Срба, тако и других националности са ових простора – око 568 људи са спискова. За њима удружено трагају многе организације и институције.
„Свакодневно трагање оставило је трајне последице на здравље многих људи који полако нестају без сазнања о судбини своје деце. Неправда, заташкавање злочина, двоструки аршини према жртвама, премештање и уништавање доказа, непроцесуирање злочинаца њиховим ослобађањем разлози су што многе породице губе и последњу наду“, каже Верица Томановић, председница Удружења породица киднапованих и несталих лица са КиМ на конференцији у Нишу.
Тужилаштво за ратне злочине још пре 14 година формирало је предмете са несталима. Пре скоро 20 година отворене су и архиве несталих.
„Ми смо 2005. предали 2.417 докумената, на основи њих је више од стотину Албанаца ексхумирано и предато породицама. Тренутно имамо више од 20 информација које смо поделили са приштинском делегацијом и чекамо да они реше да се ексхумација изврши. У мртвачници је око 300 неидентификованих. Неколико идентификација је урађено захваљујући проналажењу породица које су могле дати крв, а неки од тих посмртних остатака су годинама били у мртвачници“, изјавила је Весна Бошковић, руководилац одељења Групе за нестале на простору АП КиМ Комесаријата за избеглице и миграције.
Извор: Новости/Косово онлине
