Због обилних падавина у средњој Европи, расте водостај Дунава и у нашој земљи. На Дунаву ће бити највећи водени талас, а на Сави ће пораст бити много мањи, рекао је за РТС хидролог Дејан Владиковић уз напомену да се у Србији не очекује тако озбиљна ситуација као у Европи.
Драматичне слике о последицама невремена које стижу из Пољске, Чешке, Немачке, смењују једна другу.
Саобраћај у Бечу је делимично обустављен, школе су у ванредном режиму. У Пољској су власти наредиле евакуацију свих становника града Нисе.
У Влади Србије јуче је одржана седница Републичког штаба за ванредне ситуације. Што се тиче Дунава и утицаја на остале реке, пик се очекује између 24. и 26. септембра, а процена „Србијавода“ је да ће трајати седам дана.
Хидролог из РХМЗ-а Дејан Владиковић рекао је, гостујући у Јутарњем програму РТС-а, да је што се тиче Куле Небојша, односно станице Београд, забележен пораст од 12 центиметара у последња 24 часа, што је мањи пораст.
„Што се тиче узводних профила, на Бездану, за 24 часа било је промене водостаја за 120 центиметара, полако талас хвата залет. Што се тиче Новог Сада ту је око 60 центиметара прираштаја, на Сави је забележен пораст од 65 центиметара код станице Митровица и код Шапца је слично“, рекао је Владиковић.
Према његовим речима, на Дунаву ће бити највећи талас, а на Сави ће порасти бити много мањи.
Слична ситуација је била у јуну 2013. године, што се тиче Дунава, код Будимпеште је био историјски максимум од 892 центиметара, сада се њихове прогнозе у тај врх уклапају, тако да би врх таласа било 870 у току сутрашњег дана, наводи хидролог.
Како је дошло до ове ситуације
Наша стручна јавност указује претходних десет година да смо ушли у периоде са све чешћим екстремним појавама – у једном делу године водостаји су ниски, а брзо после тога наступа период великих вода, рекао је Владиковић.
„Имали смо велику загрејаност Средоземља, кренуо је да се формира Ђеновски циклон, преместио се ка Аустрији уз јак прилив врло хладног ваздуха са севера. Он је изазвао турбуленције и код њих је забележено за четири дана између 150 и 300 мм падавина“, објаснио је хидролог.
Како истиче, код нас то сумарно износи од 15 до 60 мм и то је је то поправило хидролошку ситуацију.
Што се тиче Европе, реч је о катастрофалној појави, на многим притокама Дунава забележени су историјски максимуми, а има пролома брана на подручју Чешке и јужне Пољске, додаје Владиковић.
„Ми не очекујемо тако озбиљну ситуацију као код што је њих“, закључио је Владиковић.
Шапчани су мирни кад могу да виде обалу
На Савском кеју у Шапцу река се не види, назире се приобални део, што значи да са Савом нема проблема.
Поседњих дана Сава је у порасту. Садашњи ниво од око 70 цм је толики да се покрију бројни речни спрудови код Шапца.
Члан градског већа је рекао да се врх таласа очекује 21. септембра, да би ниво Саве био од 105 до 110 што је у односу на 400 када се проглашава редовна одбрана од поплава знатно мање.
Милион врећа са песком у Будимпешти
Већ пети дан са прекидима пада киша у Будимпешти. Мађари се убрзано припремају, за како кажу, највећи надолазећи талас у овој деценији, јавља дописник РТС-а Марко Максимовић.
Током викенда припремили су више од милион врећа са песком. Јуче је постављено 800.000 врећа на Маргарет ајленду, где се очекују највећа изливања.
Затворене су доње обале Будмиа и Пеште. Грађани су обавештени да ту не паркирају возила.
Очекује се да у току преподнева Дунав пређе ниво доње обале.
Од градоначелника Будмипште се могло чути да је град спреман за врх поплавног таласа који се очекује у другој половни недеље.
Мађарски министар одбране: На одбрани од поплава ангажовано 1.400 војника
Мађарски министар одбране Кристоф Салај-Бобровнички изјавио је данас да је 1.400 војника ангажовано на одбрани од поплава.
Он је навео да национална гарда даноноћно дежура на најугроженијим местима дуж обала и додао да су на располагању и амфибијска возила ПТСЗ-М и хеликоптери Х145М за заштиту од плимног таласа какав није виђен од 2013. године, преноси портал index.hu.
Салај-Бобровнички је додао да ће од сутра у заштити од поплава учествовати и резервисти.
Циклон Борис је претходних дана централној и источној Европи донео велике количине падавина и поплаве, а поплавни талас у Мађарску је стигао јуче.
На језеру Балатон удари ветра достизали су око 130 километара на сат.
Метеоролози прогнозирају да ће Дунав у Будимпешти достићи врхунац у суботу, када се очекује водостај од око 860 центиметара.
У поплавама у централној и источној Европи које је донео циклон Борис погинуло је најмање 16 људи.
Ситуација са поплавама у Доњој Аустрији и даље тешка, евакуисано седам градова
Иако су јаке кише које је протеклих дана донео циклон Борис у Аустрији током ноћи углавном престале, ситуација са поплавама и даље је тешка, а у покрајини Доња Аустрија, која је најтеже погођена, евакуисано је седам градова у области Тулнерфелд.
Црвени крст је поставио склониште за хитне случајеве на сајму у граду Тулн, које може да прими до 1.000 људи, преноси бечки Курир.
Након што је у последњих неколико дана у Доњој Аустрији пало пет до шест пута више од уобичајене количине месечних падавина, киша је престала, а према најавама метеоролога, од данас до викенда не очекују се велике количине падавина.
Хитне службе су, међутим, и даље константно ангажоване, посебно у Доњој Аустрији, где су у поплавама протеклих дана страдале четири особе.
Постоји и велики ризик од одрона, а на планинама у Салцкамергуту и даље има до метар и по снега.
Због невремена и даље су присутна велика кашњења и велики број отказаних полазака у локалном и међуградском превозу, а бројни путеви су и даље затворени.
Поједине линије метроа у Бечу и даље не раде, а рестрикције јавног превоза у главном граду Аустрије трајаће вероватно до среде.
У Доњој Аустрији тренутно је непроходно више од 250 путева.
У поплавама у централној и источној Европи које су изазвале обилне падавине које је претходних дана донео циклон Борис погинуло је најмање 16 људи.
Расту водостаји река у Хрватској, врхунац таласа за 7 до 10 дана
Расту водостаји река у Хрватској, а идућих дана очекује се долазак новог воденог таласа и раст водостаја Муре, Драве и Дунава.
Врхунац воденог талас очекује за седам до десет дана, а водостај Дунава би могао да буде изузетно висок и уз њега се концентрише одбрана од поплава, преноси ХРТ.
„Врх водног таласа на излазном профилу из Мађарске би требао да буде у понедељак, 23. септембра, значи онда би вероватно дан после дошао на подручје Хрватске. Очекујемо да ће водостај бити на водомеру Батина на нивоу 700 центиметара“, изјавио је начелник Центра за одбрану од поплава Хрватских вода Марио Спајић.
Како наводи ХРТ, прво на удару је викенд-насеље Зелени оток код Батине, у небрањеном подручју, чији се становници припремају и на више водостаје од прогнозираних.
Извор: РТС, Танјуг
