Поводом преузимања једномесечног председавања Саветом безбедности УН 1. септембра, словеначки амбасадор Самуел Жбогар је изјавио да је Словенија спремна и да је ово најпрестижније време за председавање, јер се поклапа са заседањем на високом нивоу Генералне скупштине.
Он је додао да највећи изазов види у поларизацији унутар Савета безбедности у време када се свет суочава са најбруталнијим сукобима од Другог светског рата.
„Прошле године забележен је највећи број цивилних жртава у сукобима, уз масовно кршење Повеље УН, резолуција и санкција“, рекао је Жбогар у интервјуу за СТА.
Према његовим речима, на седници 25. септембра генерални секретар УН Антонио Гутереш ће поднети извештај са циљем да подстакне Савет безбедности у тренутку када свет иде у погрешном правцу.
„Фокусираћемо се на три сукоба за које сматрамо да Савет безбедности не игра улогу коју би требало: Украјина, Газа и Судан“, рекао је он.
Током словеначког председавања, такође ц́е бити најмање три дискусије о Блиском истоку. Једна ће се односити на израелска насеља на Западној обали, друга ће се фокусирати на хуманитарну помоћ, а планиран је и неформални састанак са лидерима Арапске лиге.
„Покушаћемо да усмеримо разговоре ка будућности, ка решењу две државе и како да се покрене политички процес који ц́е одузети иницијативу Хамасу и другим групама. Подржавамо напоре САД, Египта и Катара да обезбеде прекид ватре, а још много тога може да се деси пре средине септембра“, рекао је Жбогар, бивши специјални представник ЕУ за Косово.
Како је навео, Словенија припрема и отворену дебату о мировним операцијама, а у разговорима о ситуацији у Авганистану настојаће да истакне значај образовања за жене и девојчице.
Месечни програм рада биће представљен 3. септембра. Словенија је до августа имала два амбасадора у УН – Жбогара као специјалног представника у Савету безбедности и Боштјана Маловрха као сталног представника Словеније при УН, који је водио кандидатуру Словеније за избор у Савет безбедности.
После избора, Маловрхова улога била је ограничена на Генералну скупштину. У августу је Маловрху истекао мандат и он ће ступити на нову дужност амбасадора у Кини.
„Ситуација у Савету безбедности није најбоља, као што ни у међународној заједници није идеално, а све је теже доносити одлуке. После напада Хамаса на Израел прошлог октобра, усвојене су четири резолуције, али људи и даље страшно пате. Позивали смо на прекид ватре и испоруку хуманитарне помоћи, али кључне одлуке се доносе на другом месту, ван Савета безбедности“, приметио је он.
Истакао је да је највећа хуманитарна криза на свету тренутно у Судану, где је више од осам милиона људи расељено због грађанског рата, а најмање 15.000 је погинуло у борбама од априла прошле године.
Што се тиче Украјине, Савет безбедности није у стању да реагује због вета сталне чланице Русије, која након избијања рата у Гази покушава да поврати наклоност већине чланица УН критикујући САД и Израел.
„Русија углавном не жели да Савет безбедности расправља о рату у Украјини, а састанци које сазива на ту тему су одговор на седнице које организују друге земље“, додао је Жбогар.
Додао је да перцепција да Русија преузима иницијативу због Газе није сасвим тачна, али чињеница је да им је ова криза ишла на руку и они покушавају да побољшају свој међународни положај тако што, на пример, критикују САД.
Жбогар је рекао да је Газа у првом плану међународне пажње због страдања, великог броја цивилних жртава, ризика од ширења сукоба у региону и чињенице да сукоб траје већ 75 година.
„Газа је мања од четири словеначке приморске општине и у њој живи два милиона људи. Уништено је 85 одсто објеката, подручје је стално бомбардовано, а људи немају где да побегну“, закључио је Жбогар за СТА.
Извор: Танјуг
