Група жена окупила се на тргу Браће Милића како би уручиле Карабињерима писмо намењено тој јединици и команданту КФОР-а Озкану Улуташу. Писмом које је тренутно потписало преко 250 жена из четири општине са севера Косова тражи се да не дође до отварања моста, јер се, како наводе у писму, и без тога осећају довољно угрожено. У писму се указује на животне и безбедносне изазове са којима се сусрећу Срби на Косову, поготово женска популација – од јавне безбедности, до проблема са набавком лекова, робе и приступа новцу са нагласком на неповерење у полицију и погоршано стање међуетничких односа.
Испред групе жена новинарима се обратила Милица Радовановић.
„Хвала вам што сте дошли. Желим да смо данас овде у својству грађанки и не представљамо ни једну организацију, институцију ни политичку партију. Након више месеци разговора са другим женама али и последњих дешавања од скорашњих протеста, преко бројних хапшења и других ситуација пуних тензија нас неколико је дошло на идеју да покушамо да сумирамо највеће бриге и страхове жена са севера Косова“, рекла је Радовановић.
ТВ Мост
Она је напоменула да писмо које ће данас предати карабињерима намењеног команданту КФОР-а је „најбољи одраз настојања да све те бриге ставе на парче папира“.
„Сматрамо да смо успеле да их сумирамо и ово писмо у само једном дану подржало је преко 400 жена из четири општине на северу. Од команданта КФОР-а тражимо одлучну реакцију и јасан сигнал да никакви политички интереси неће превагнути интересе грађана који су сада већински против отварања моста“, истакла је Радовановић.
ТВ Мост
Према њеним речима, иако је отварање моста иницирало писмо, у њему се наводи низ проблема са којима се жене на северу суочавају.
„Иако је ово иницијатива жена са севера Косова, желимо да скренемо пажњу и на чињеницу да се са већином ових проблема суочавају и наше сунароткиње које живе на југу Косова. Прва међу њима је Драгица Гашић чији стан је јуче каменован у Ђаковици“, навела је Радовановић и додала да су потписнице писма мајке које су докторке, медицинске раднице, инжењерке, домаћице, психолошкиње, педагошкиње, уметнице, новинарке, просветне раднице, универзитетске професорице, пензионерке, студенткиње…, њих преко
Милена Стијовић,једна од потписница иницијативе рекла је да највише инсистирају на нормализацији односа између Срба и Албанаца. Проблеми са којима се сусрећу чине живот изузетно тешким почев од здравствене заштите, преко финансија до недостатка робе на тржишту.
„Имам мужа са мултуплом склерозом и мајку од 90 година, што значи да ни у каквом случају они не могу да подигну пензије, ако нисам ту ја. Подижем лек за мужа који је изузетно скуп и који се предаје само у болничким условима, морам да идем у Нови Пазар сваког месеца, како бих подигла тај лек. Сваки пут када прелазим границу стрепим, да ли ће да ми одузму тај лек, иако имам уредну медицинску документацију да је тај лек неопходан за њега. Да не причамо о роби и осталим стварима, ово је мој лични пример а таквих примера има пуно“ рекла је Стијовић.
Извор: ТВ Мост
