Литургијом и резањем славског колача у цркви Светог Илије у месту Варош Село код Урошевца обележена је храмовна слава.
Расељени Срби из Варош Села, околних места Грлице и Некодима, али и из Сиринићке жупе окупили су се јутрос у цркви Светог Илије на литургији коју је поводом храмовне славе служио урошевачки парох Трајко Влајковић.
Он је у беседи подсетио на дела свеца чије име носи храм, али се присетио и прве службе коју је одржао у овој цркви. Истакао је задовољство што се сваке године све више људи окупља за овај празник.
„Када смо прве године дошли било нас је пет, шест, а видите сада, ја се надам да ће нас следеће године бити још више, што говори о благодати божијој која нас је призвала да данас будемо овде. Било је тешко, али морамо кренути, шта је лако у животу – ништа, али на крају је радост свих нас. Моја је велика радост што видим оволики број људи и даће Бог да се окупљамо, не само за Светог Илију, већ и за Васкрс и Божић. Ја сам ту и моја је дужност да служим Богу. Мени је потребан народ, црква је народ и не може свештеник без вас. Црква је народ Божији“, поручио је свештеник Влајковић.
Након литургије пререзан је славски колач који су ове године принеле две породице Кецић и Миленковић.
Косово онлајн
Вукица Кецић истиче да је ово посебно емотиван дан за њу, јер се овде налазе гробови њених предака.
“Овде су сахрањени мој отац, деда, тетка, теча и остали наши преци. После 24 године узели смо колач. Под ову цркву спада Некодим, Варош село и Грлица, и сви људи су расељени, ту више не живе Срби и због даљине и обавеза нису могли да дођу. Раније је било много више људи”, казала је Кецић за Косово онлајн.
Следеће године ће колачар славе бити Зоран Тасић који је до 1999. године живео у овом месту. Сећа се да је у овој цркви на храмовну славу некада долазило и више хиљада људи.
“Овде сам живео, ту је моја црква где сам се крстио. Сада Богу хвала, окупили смо се, иако у малом броју, а надам се да ће нас бити више. Овде је некад било по 10 хиљада гостију, сада нажалост нема. Осећања због доласка се не могу описати. Долазим овде, и пре пар година, ситуација тако налаже да мора да се најави посета, видели смо да је гробље урасло и окупили смо се мештани Некодима, Варош Села и Грлице и очистили смо гробље где су нам преци”, казао је Тасић.
Синиша Тасић је данас дошао да запали свећу на гроб својих предака. До своје осамнаесте године је живео у Некодиму и истиче да долазак у ову цркву за њега има посебан значај.
“Овде сам међу споменицима својих пријатеља, познаника и комшија и драго ми је што смо успели да ово гробље очистимо поново. Пре четири године на иницијативу Зорана из Грлице, и Зорана из Варош Села, уз јаку вољу успели смо да очистимо гробље које 25 године није било чишћено. Од мештана смо сакупили добровољни прилог од око две хиљаде евра и поред чишћења гробља ставили смо и нова врата, прозоре и окречили цркву. Долазимо сваке године, и из године у годину све нас је више. Боли ме што међу овим људима нема људи који су овде живели, из мог Некодима. Ово је идеална прилика да се поново сретнемо, дружимо, евоцирамо успомене”, казао је Синиша Тасић.
Сви надгробни споменици који се налазе у црквеном дворишту су у Мартовском погрому 2004. године поломљени.
Прошле године је црква оскрнављена и поломљени су прозори на њој.
У месту Варош Село је пре 1999. године живело око 400 Срба, а данас не живи ниједан. Срба нема ни у околним селима док у самом граду Урошевцу живи једино свештеник Трајко Влајковић са породицом.
Извор: Косово онлајн
