Министарка рударства и енергетике Дубравка Ђедовић Хандановић упозорила је данас да се у јавности пласирају дезинформације о еколошким ризицима и последицама експлоатације литијума и истакла да ниједна дозвола о експлоатацији литијума није донета.
Ђедовић Хандановић је истакла да је опасно што се у јавности пласирају дезинформације, нарочито за грађане који немају довољно сазнања о тој теми.
„Сведочимо да су у претходних пет дана изнете бројне неистине, попут навода да се у Нишавском округу истражује литијум, да у Тополи постоји ризик од експлоатације, као и у неким другим градовима. Чули смо да се помиње западна Србија, Пожега и Шабац. Желим да уверим грађане да не постоје никакве одлуке о истраживању литијума на тим локалитетима и да је у последњих 21 годину отворен само један рудник металичних сировина у Србији, док свакодневно слушамо и читамо наслове у медијима да ће се Србија прекопати и да ће се угрозити здравље људи“, рекла је министарка Ђедовић Хандановић гостујући на ТВ Хепи, наводи се у саопштењу ресорног министарства.
Како је истакла министарка, дезинформацијама се неосновано ствара страх због чега Министарство, други министри у Влади и она реагују и наставиће то да раде сваки пут.
Ђедовић Хандановић је још једном подсетила да су грађани у Лозници и околини самостално одлучили да продају земљиште компанији за развој пројекта „Јадар“.
„У Народној скупштини говорило се ових дана о насилном расељавању људи у подручју Лознице, што су такође неистине. Људи су из приватних разлога продали своја имања компанији зарад развоја пројекта, док су одређени еколошки активисти, који су такође желели да продају имања, а нису у томе успели, постали највећи противници пројекта, као и неки што су продали своја имања“, рекла је министарка.
Када су у питању дезинформације о сумпорној киселини, министарка је истакла да се сумпорна киселина у Србији два пута више користи у пољопривреди и фармацеутској индустрији за производњу ђубрива и детерџената.
„Они износе дезинформације под заставом одбране еколошких стандарда само са циљем борбе против председника државе, премијера и владе Србије. Народ је два пута на изборима показао шта мисли о тим политикама. Опозиција на основу политичког програма није успела да дође до резултата, а сада то покушава преко застрашивања људи неистинитим информацијама“, рекла је она.
Указала је да је рударска струка јасно рекла да треба стати на пут неистинама. „Рударско геолошки факултет, Геолошки завод, Комора рударских и геолошких инжењера Србије, Савез инжењера рударства и геологије Србије, Технички факултет из Бора и Рударски институт из Београда у којима ради више од 1.300 запослених стручњака огласили су се и рекли да желе да одбране струку и спрече ширење неистина у друштву. Треба да се боримо за аргументовану расправу на теме о којим грађани немају довољно сазнања“, рекла је она.
Додала је да ниједна дозвола о експлоатацији литијума није донета и да је пред институцијама пуно посла, како би се створили услови у погледу заштите животне средине, просторних планова и локацијских услова.
Истакла је да је Влада потписала Меморандум о стратешком партнерству са ЕУ како би се примењивали највећи еколошки и социјални стандарди у области критичних минералних сировина. „Желимо да развијамо најновије технологије и иновације што је изводљиво у ланцу вредности од сировина, производње батерија до електричних возила у смањењу загађења ваздуха. Србија има срећу да се налази у врху у свету када су у питању резерве литијума и само је на нама како ћемо то искористити“, рекла је Ђедовић Хандановић.
Нагласила је и да држава ради на јачању рударског сектора. „Радимо на јачању рударског сектора по свим еколошким и социјалним критеријумима због чега ћемо до краја године усвојити нову Стратегију управљања минералним ресурсима. Започели смо и измене Закона о рударству како бисмо заштитили интересе државе и грађана. Желимо да развијамо рударство које је базна индустрија у Србији, од које живи више од 150.000 грађана и које има непроценљиве користи за грађевинарство, хемијску и друге индустрије“, рекла је она.
Наводи да смо ми земља богата рудама и минералима и историјски смо градили привредни развој захваљујући рударству, што мислим да треба да наставимо. „Као што је некада у свету била велика потреба за нафтом и угљем, данас су растуће потребе за критичним минералним сировинама које су важне за климатске промене и обновљиве изворе енергије. Треба да проценимо с чим располажемо и како да користимо наша добра без угрожавања животне средине. Наша деца и родитељи живе у овој земљи и наравно да се ништа неће радити супротно интересима грађана“, рекла је Ђедовић Хандановић.
Према њеним речима неистине се не шире само о рударству, него и у погледу увоза електричне енергије и стабилности електроенергетског система.
„Тенденциозне и малициозне оптужбе имају циљ да дискредитују рад Владе. Свесни смо изазова у погледу раста потрошње услед високих температура и чињенице да смо имали топлотни талас током 25 дана. У једном дану имали смо потрошњу 105 GW/h која се скоро изједначила са потрошњом током зиме, што је у створило притисак имајући у виду да су одређени термо блокови и хидроелектране ушле у ремонтну сезону. За грађане је важно да знају да је недостајућа електрична енергија набављена по повољнијим ценама од тржишних и да су направљени планови како би грађани имали несметано и безбедно снабдевање“, рекла је она.
Додаје да се ради на унапређењу производње угља и рехабилитацији постројења старих неколико деценија. „Захваљујући пожртвованости инжењера, радника и свих запослених у Електропривреди, та постројења држимо у најбољој могућној функцији. Од 2018. године интензивно се ради на нових производним капацитетима, када је почела изградња блока Б3 у Костолцу у коме су ове недеље почеле функционалне пробе. Уложили смо 450 милиона евра у нову рударску опрему како би се подигла производња у Колубари и Костолцу“, рекла је она.
Министарка је казала да се ради ремонт термоелектране у Костолцу након десет година, као и рехабилитација реверзибилне хидроелектране Бајина Башта након 42 године. „Ове радове нисмо могли да почнемо пре две године током енергетске кризе, а увек се изводе лети, када је потрошња традиционално нижа у односу на зиму. Сви ремонти биће завршени до почетка грејне сезоне“, истакла је министарка.
Извор: Танјуг
