Последњих година Србија обнавља односе са бројним афричким државама, са којима је традиционално веже пријатељство још из времена Покрета несврстаних, што је својом прошлонедељном посетом показала и супруга председника Србије, Тамара Вучић, која је боравећи у Демократској Републици Конго, Есватинију и Зимбабвеу успела да ојача билатералне односе Србије и тих афричких земаља.
Каријерни дипломата Зоран Миливојевић објаснио је да је та посета посебно значајна, јер се ради о земљама које су традиционално пријатељске према нашој држави и које нису признале једнострано проглашену независност Косова.
„Та посета има карактер и потврду продубљивања наших билатералних односа, зато што је супруга председника носила и поруке председника Вучића, али и поруке Србије, у настојању да обновимо контакте са тим земљама. У њеној пратњи је и министар без портфеља (Ненад) Поповић, који се бави економијом и његова посета је у том циљу, да се изграде могућности да се обнове и продубе економске односе са тим земљама“, рекао је Миливојевић за Танјуг.
Оценио је да посета Тамаре Вучић доприноси јачању положаја Србије у овим афричким земљама, које имају разумевање за нашу позицију и навео да су овакве посете инвестиција за односе Србије са афричким земљама у будућности, јер је то простор на који Србија може рачунати када је реч о стратешким и националним интересима земље.
Миливојевић је навео да тренутно на глобалном плану влада „општа борба“ за Африку, континент са највећим бројем земаља који је, како је нагласио, посебно важан за Србију, јер у земљама са тог континента традиционално има упориште, још из времена несврставања.
„Обнављање односа са афричким земљама је важно и ми смо видели у пар наврата у УН да подршка тих земаља има одлучујући значај. То се потврдило посебно у овом задњем случају, код гласања око резолуције о Сребреници. И показало се да је то простор на који Србија може рачунати, а он чини и окосницу колективног југа – групације земаља које се залажу за Повељу УН и за принципе међународног права, што је за нас веома важно“, рекао је Миливојевић.
Односе Србије са афричким земљама веже и принцип тзв. „меке дипломатије“, који се огледа и у успостављању веза који граде и супруге председника или шефова влада, а који се базирају на „женском принципу“ и међусобном разумевању.
Таква дипломатија доприноси релаксирању и продубљивању односа међу народима и земљама, што су показали и резултати успешне посете Тамаре Вучић, која је била прва супруга неког председника из Европе која је посетила ДР Конго.
Због тога је Тамара Вучић и дочекана са највећом срдачношћу и почастима, не само у ДР Конгу, већ и у Есватинију и Зимбабвеу.
Дипломата и некадашњи амбасадор при УН Бранко Бранковић подсетио је да је Србија, као правни наследник некадашње Југославије, наставила да годинама одржава јако добре односе са несврстаним земљама, иако Покрет несврстаних, како каже, није тако активан као некад.
Када је реч о односима Србије са афричким земљама, Бранковић наводи да је увек био јако добар, иако су ти односи, како је приметио, мало замрли после распада Југославије, јер није било довољно новца да се одржавају сва дипломатска представништва.
„Пошто знамо да су односи са свим земљама, посебно са афричким земљама, изузетно важни, морам да подсетим да је пре неколико година, тадашњи министар спољних послова Ивица Дачић, направио велики круг посета афричким земљама, где је са наше стране јасно исказан наставак жеље да имамо добре економске и политичке односе, али и од стране тих земаља су оживеле некадашње несврстане идеје“, рекао је Бранковић за Танјуг.
У прилог таквим односима, додаје он, говори и последње гласање у Генералној скупштини УН о резолуцији о Сребреници. „Видели сте колико је земаља гласало против и уздржало се и није хтело ниједног тренутка да дође у ситуацију да гласа против Србије“, указао је Бранковић.
Навео је да односи Србије са афричким земљама нису на нивоу какви су били за време некадашње Југославије једино из техничких разлога, јер у многим земљама Србија нема амбасаде, али и поред тога, примећује он, Србија са њима интензивно сарађује. „По међународним форумима, а пре свега у Уједињеним нацијама, Србија и даље најинтензивније сарађује и добија узвратну сарадњу од скоро свих афричких земаља“, рекао је Бранковић и подсетио да велики број афричких, као и несврстаних земаља, не признаје једнострано проглашену независност Косова.
Вања Петковић из Привредне коморе Србије (ПКС) навео је да је у току 2023. године српски извоз у Африку увећан за 29 одсто и износио 504,4 милиона долара, док је са друге стране увоз износио 615,7 милиона долара, што је повећање од 95 одсто.
Додао је да је Србија више извозила у земље Северне Африке, док је већи увоз забележен, између осталог, из земаља Субсахарске Африке.
„Највише сарађујемо са Египтом, Кенијом, Габоном, Анголом и Угандом. У протеклих годину дана, имали смо чак три одлазеће привредне делегације у три земље, у Кенију, Габон и Египат. За исто време, нашу земљу су посетили представници Кеније, Габона, Анголе и Уганде. У јулу прошле године организована је чак председничка посета, када је дошао председник Уганде Јовери Мусевени“, рекао је Петковић за Танјуг.
Кад је трговина са Зимбабвеом у питању, навео је да је једина већа ставка била увоз сирових ђубрива у износу преко 2 милиона долара, као и увоз поврћа и воћа у вредности од 400 хиљада долара. „Зимбабве има велики потенцијал за развој пољопривреде тако да постоји потенцијал за сарадњу у том сектору у будућности“, рекао је Петковић и указао да и друге европске земље раде на јачању трговинске и економске сарадње са Зимбабвеом, јер су увиделе потенцијал у тој земљи.
Недавно је Србија потписала Споразум о слободној трговини са другом највећом афричком економијом, Египтом. Поред економске сарадње, Србија одржава односе са афричким државама и кроз образовање, пошто Влада Србије кроз пројекат „Свет у Србији“ већ више од деценију стипендира студенте из целог света, укључујући и афричке, нудећи им могућност да студирају у нашој земљи.
Турнеју у оквиру које би обишао већи број земаља најавио је и председник Србије Александар Вучић.
Највећи број афричких земаља није признао једнострано проглашену независност Косова, а један део њих је и повукао своје признање, попут Либерије, Лесота, Комора, Мадагаскара, Централноафричке Републике, Тогоа, Гане, Сијера Леонеа, Есватинија.
Извор: Танјуг
