Путниковић: Србија мора да обезбеди алтернативне правце снабдевања нафтом

од TV Most

После двонедељног прекида, ЈАНАФ је поново почео да снабдева НИС сировом нафтом, а раст водостаја Дунава требало би да допринесе већој производњи струје у хидроелектранама. Уредница портала „Енергија Балкана“ Јелица Путниковић каже да очекује продужење уговора НИС-а и ЈАНАФ-а, као и да не очекује поскупљење електричне енергије за домаћинства до краја грејне сезоне. Истиче да Србија мора да обезбеди алтернативне правце снабдевања нафтом.

Путниковић је рекла за РТС да двонедељни прекид испоруке нафте преко ЈАНАФ-а, услед хаварије на нафтоводу, није угрозио рад Рафинерије Панчево, јер је НИС имао довољно сирове нафте за прераду.

„Држава је одобрила коришћење 66.000 тона нафте из државних резерви и сада се Рафинерија враћа у нормалу што се тиче прераде сирове нафте. С друге стране, Дунав је почео да расте, тако да ће моћи баржама да се увозе недостајуће количине деривата“, наводи Путниковићева.

Указује да су у току преговори НИС-а и ЈАНАФ-а о продужењу уговора о транспорту нафте од луке Омишаљ до Србије, који истиче 31. децембра. „Верујем да ће уговор бити продужен, јер је НИС највећи клијент ЈАНАФ-а“, истиче Путниковићева.

Оцењује да је недавна хаварија на ЈАНАФ-овом нафтоводу показала колико је за Србију важно да има алтернативне правце снабдевања нафтом.

Изградњом нафтовода до Мађарске Србија би се повезала са нафтоводом „Дружба“, којим, како објашњава, не мора да се транспортује искључиво руска нафта, већ и нафта из Казахстана и других земаља.

Додаје да би алтернативни правац снабдевања Србији обезбедио и бољу преговарачку позицију приликом уговарања цене транспорта нафте преко ЈАНАФ-а.

Уколико не би дошло до продужења уговора са ЈАНАФ-ом, НИС би морао да увози готове деривате или да допрема сирову нафту баржама из Констанце, што је скупљи вид транспорта који зависи и од водостаја Дунава.

Као још једну могућност наводи изградњу нафтовода према Солуну, будући да већ постоји нафтовод до рафинерије „Окта“ у Северној Македонији. „Јесте то сигурно велика инвестиција, али најскупље је оно чега нема. Ако немате нафте, ви сте онда у великом проблему“, наглашава Путниковићева.

Говорећи о могућем поскупљењу електричне енергије, Путниковићева каже да ЕПС није поднео захтев Агенцији за енергетику за промену цене струје за домаћинства.

Објашњава да су поједини грађани добили веће рачуне због померања границе за улазак у црвену зону, што је посебно погодило домаћинства која се греју или догревају на струју. „Како су ми незванично рекли из ЕПС-а, не планира се поскупљење, а сумњам да ће баш нова влада одмах да крене са поскупљивањем струје. Она мора да направи неку стратегију“, каже Путниковићева.

Указује да су цене струје и гаса у Србији и даље социјалне категорије, али и да неплаћање рачуна појединих привредних субјеката оптерећује пословање ЕПС-а.

Путниковићева објашњава да приближавање Србије јединственом тржишту електричне енергије Европске уније подразумева усклађивање са европским правилима, али да је Србија већ физички повезана са електроенергетским системима других земаља.

Иако је струја у појединим деловима Европе знатно јефтинија него на Балкану, њена испорука зависи од расположивих преносних капацитета и трошкова транспорта. „На северозападу Европе је јефтинија електрична енергија него овде код нас на Балкану, зато што је једноставно нема довољно“, истиче Путниковићева.

Низак водостај Дунава претходних месеци утицао је на смањење производње електричне енергије у хидроелектранама и повећао потребу за увозом струје. Путниковићева очекује да ће побољшање хидролошке ситуације омогућити већу производњу у хидроелектранама „Ђердап 1“ и „Ђердап 2“.

„На депонијама угља у термоелектранама има довољно угља. ЕПС иначе у нормалним условима око 30 одсто струје производи у хидроелектранама. Сада је то смањено и због тога је дошло до увоза“, објашњава Путниковићева.

Додаје да се ЕПС суочава и са проблемима у допремању квалитетнијег угља из Индонезије, који се меша са угљем из домаћих копова како би се смањила употреба мазута и дизела, који поскупљују производњу електричне енергије. Сматра да су проблеми са домаћом производњом угља последица вишегодишњег кашњења у отварању нових копова и да њихово решавање захтева стратешки приступ.

Када је реч о снабдевању гасом, Путниковићева наводи да је просечна попуњеност складишта у Европској унији око 70 одсто, док је у Немачкој и Холандији још нижа. Указује да је, према подацима које наводи, за мање од месец дана потрошено готово десет одсто гаса из европских складишта, иако зима практично још није почела.

Говорећи о значају складиштења електричне енергије и све већем уделу обновљивих извора у производњи струје, Путниковићева истиче значај изградње реверзибилне хидроелектране „Бистрица“.

Оцењује да је енергетска ситуација у Србији уочи зиме стабилна, али упозорава да би евентуални нови поремећаји у снабдевању гасом могли да доведу до повећане потрошње електричне енергије.

Извор: РТС

Можда желите прочитати:

Телевизија Мост

Овај веб сајт користи колачиће да унапреди ваш боравак на њему. Предпостављамо да Вам је то у реду, али свакако можете искључити ову опцију. Прихватам Опширније