Википедија

Данас je годишњица мировног споразума у Дејтону

од TV Most

Мирови споразум којим је окончан тропиогодишњи рат у Босни и Херцеговини, започет априла 1992. пошто је разбијена Југославија, усаглашен је и парафиран 21. новембра 1995. у Дејтону.

Споразуму званичног назива Општи оквирни споразум за мир у Босни и Херцеговини, претходили су тронедељни преговори вођени под окриљем дипломатије САД у ваздухопловној војној бази Рајт Петерсон у Дејтону, Охајо.

Сукобима у БиХ који су прерасли у рат претходило је разбијање заједничке државе Југославије, односно неуставно прегласавање Срба у телима БиХ, а затим и неодговорна одлука међународног признања Босне и Херцеговине, без претходне сагласности сва три конститутивна народа.

Два месеца раније у Женеви и Њујорку, током септембра те 1995. усаглашавани су принципи на основу којих су вођени преговори о склапању мира у Босни и Херцеговини.

Преговори у Дејтону започели су првог дана новембра да би потрајали три седмице.

Коначно је одређено је да ће се будућа Босна и Херцеговина састојати од два ентитета, муслиманско хрватске Федерације БиХ, за коју је предвиђено да ће покривати 51 проценат површине БиХ, и Републике Српске, којој је остало 49 процената.

У стварности, Република Српска је потом умањена образовањен Брчко дистрикта.

Преговори су вођени у организацији администрације САД, при чему су кључне личности били Ворен Кристофер, државни секретар односно министар спољних послова САД, и дипломата Ричард Холбрук, тада помоћник државног секретара за Европу и Канаду, претходно амбасадор САД у Немачкој. У америчком тиму се налазио и генерал Весли Кларк. Учествовали су и шведски дипломата Карл Билт, као посебни представник ЕУ, као и Игор Иванов, заступник званичне Москве.

Присутни су били представници зараћених страна на највишем нивоу, председавајући Председништва БиХ, лидер тамошњих Муслимана односно данас Бошњака Алија Изетбеговић, председник Хрватске Фрањо Туђман, као и председник Србије Слободан Милошевић, који је предводио заједничку делегацију СР Југославије и Репубилке Српске.

Чланови заједничке делегације СРЈ и РС, поред Слободана Милошевића, били су и Момир Булатовић, тада председник Црне Горе, Милан Милутиновић у својству министра спољних послова СР Југославије, Момчило Крајишник председник Скупштине РС, Никола Кољевић његов заменик, као и Алекса Буха, шеф дипломатије Републике Српске.

Усаглашавања, неретко на ивици пуцања, потрајала су три седмице, да би представницима међународне заједнице, заправо САД, коначно успело да приближе ставове сукобљених страна, односно преговарача. Алија Изетбеговић је готово до самог парафирања одбијао сагласност.

Разграничења су одређена, укључујући и статус Брчког, при чему је предвиђено да ће одговарајућа комисија током наредних годину дана разјаснити детаље везане за положај тог гарда.

Питање Брчког замало је довело да пропасти мировног процеса, пошто су представници Сарајева, односно муслиманске стране, одбијали да се сагласе око коридора готово до самог парафирања.

Коначно, Грбавица, Илиџа, Илијаш, Рајловац, Хаџићи, Вогошћа изузети су из састава Републике Српске, чиме је Федерација БиХ заокружила простор Сарајева.

Исто тако, одређен је широк коридор за Горажде, у корист Федерације, издвајањем тих територија из састава РС.

Са друге стране, Републици Српској враћен је простор Шипова, Мркоњић града, Источног дела општине Дрвар.

Такође, било је исправки линија разграничења на низу позиција, као на западу, код Кључа, у Посавини, око Горажда, у Херцеговини.

Споразум је одредио и темеље потоње безбедносне политике, од војне проблематике, технологије демилитаризације, до страног војно полицијског и цивилног присуства.

Уз бројна општа начела на тему људских права, Анексом 4 одређени су уставни принципи функционисања централних тела БиХ.

Предвиђени су такође принципи односа са суседима.

Војни домен споразума одређен Анексом 1, подразумевао је споразум владе у Сарајеву са НАТО.

Разрада је даље предвиђала сагласност суседа, односно Хрватске и Савезне Републике Југославије, са НАТО, везане за имплементацију мировног споразума, односно регионалну стабилност.

Одређена су исто тако поједина питања везана за живот грађана, почев од изборног процеса, међуетничких односа, избеглих, расељених, прогнаних лица, све до проблематике споменичког наслеђа или потоње делатности јавних предузећа.

Одређени су и принципи статуса и функционисања Мостара као и Сарајева.

Пошто је 21. новембра постигунт мировни споразум у Дејтону, 8. и 9. децембра 1995. на заседању Конференције за спровођење мира у Лондону, одређено је да се оформи Савет за спровођење мира.

Савет су сачињавали представници САД, Британије, Француске, Немачке, Италије, Русије, Јапана, Председништва ЕУ и Европске комисије као и Оргазнизације исламске конференције коју је заступала Турска.

Управним одбором председавао је Високи представник за БиХ, да би две године затим децембра 1997. у Бону на састанку Савета за спровођење мира додатно били прецизирани детаљи везани за делатност Високог представника за БиХ.

Свечано потписовање мировног споразума за БиХ, односно званицно Општег оквирног споразума за мир у Босни и Херцеговини, догодило се 14. децембра 1995. у Јелисејској палати, у Паризу.

Потписници су уз Алију Изетбеговића, Фрању Туђмана и Слободан Милошевић, челника БиХ, Хрватске и СР Југославије, били и представници такозване Контакт групе, председник САД Бил Клинтон, Жак Ширак председник Француске, Џон Мејџор премијер Уједињеног Краљевства, Виктор Черномирдин председник владе Русије, Хелмут Кол немачки канцелар, Фелипе Гонзалес у име ЕУ.

Извор: Танјуг

Можда желите прочитати:

Телевизија Мост

Овај веб сајт користи колачиће да унапреди ваш боравак на њему. Предпостављамо да Вам је то у реду, али свакако можете искључити ову опцију. Прихватам Опширније