Нова власт ће прве конкретне потезе моћи да повуче тек после формирања владе, оцењује професор Факултета политичких наука Стефан Сурлић. Указује да се расправа у Скупштини претворила у наставак предизборне кампање, обележене личним нападима и непровереним тврдњама, док ће за реформу институција бити потребно време.
Скупштина Србије ни другог дана конститутивне седнице није изабрала председника парламента. Седница се наставља данас. Расправа се углавном водила о темама које нису на дневном реду, а дуга обраћања шефа посланичке групе „Србија побеђује“ Александра Вучића представници Студентске листе оценили су као опструкцију.
Говорећи о томе што се Студентска листа углавном одлучила за ћутање, док представници Српске напредне странке говоре у парламенту, Стефан Сурлић са Факултета политичких наука каже да је то била једина могућа стратегија за Студентску листу, јер је политички приоритет избор председника Скупштине.
„Председник Скупштине има одмах и први задатак, а то је да распише изборе. Рок иде. Морамо да имамо председничке изборе до 27. децембра, то је и уставни рок“, рекао је Сурлић.
Сматра да је у парламенту дошло до опструкције, иако је било довољно времена да опозициона страна изнесе аргументе, представи свог кандидата и оспори кандидата владајуће већине.
Према његовој оцени, образац понашања у Скупштини готово је идентичан оном из предизборне кампање: лични напади, изношење непроверених тврдњи и етикетирање политичких противника, уз истицање њиховог имовинског стања и алузије да је имовина стечена незаконито.
„То је потпуна замена теза и један класичан приступ који је постојао и у ранијим периодима, током њихове владавине од 14 година, али и онај радикалски модел из деведесетих година – што више оцрнити противника, не бирати средства. Мислим да смо томе сведочили управо у парламенту“, навео је професор Сурлић.
Оценио је и да Александар Вучић, као шеф посланичке групе, понавља аргументе које је износио током кампање, а који, према Сурлићевом мишљењу, нису довели до жељеног изборног резултата. Додаје да се тиме не прихвата изборни исход и да се не отвара простор да нова политичка опција, која је добила већинску подршку грађана, покаже шта може да уради.
Политика страха уместо преузимања одговорности
Сурлић сматра да се приступ Српске напредне странке није променио ни после изборног пораза. Уместо јасних аргумената, како каже, у парламенту се настављају лични обрачуни, увреде и етикетирање.
Указује да се политичка борба често своди на поделу између оних који делују политиком страха и оних који нуде наду. Према његовој оцени, СНС наставља да шаље поруку да ће држава пропасти ако та странка више не буде на власти.
„То је образац у којем се шири страх и некако мобилише и даље бирачко тело које се драстично осипа. Мислим да је ово неуспели покушај да се сачува језгро бирача Српске напредне странке тако што би се и даље ширила политика страха – без нас ова земља пропада“, рекао је Сурлић.
Оценио је да тврдње о страном утицају као разлогу изборног пораза не могу да замене преиспитивање сопствене политике и одговорности. Сматра да СНС мора да промени приступ ако жели да преузме улогу опозиције, али да је то немогуће без политичке одговорности руководства странке. Додао је да ће се тек видети и каква ће бити правна одговорност за оно што је, како је навео, противзаконито рађено у претходном периоду.
Према његовим речима, парадокс је у томе што политичка опција која је добила најшири легитимитет грађана у парламенту мора да ћути и чека да прође опструкција како би изабрала председника Скупштине, док се њени представници нападају пре него што су добили прилику да се представе.
Када се могу очекивати први потези нове власти
Прве конкретне потезе нове власти грађани ће, према оцени Сурлића, моћи да виде тек после формирања владе. Каже да су програми и предлози закона већ припремљени и да верује да ће људи који буду ушли у министарства одмах почети да раде.
Ипак, не очекује да ће влада бити брзо формирана. Као најранији рок наводи крај ове или почетак наредне године, уз оцену да би за Србију било добро да у јануару има нову владу, изабраног председника и конституисан политички систем.
Тек тада ће, како истиче Сурлић, бити могуће пратити резултате рада нове власти, критиковати и оспоравати њене политике, уместо да се расправа у парламенту своди на личне прозивке и опструкцију.
Локални избори као провера легитимитета
Стефан Сурлић очекује да би током наредне године могли да буду одржани локални избори у појединим општинама, али не нужно у свим. Као разлоге наводи тесне већине у локалним парламентима и губитак легитимитета појединих функционера, због чега би избори могли да постану једино решење.
Оценио је да ће локални избори бити провера легитимитета власти на том нивоу, али и могућа потврда победе Студентске листе, која тек треба да преузме извршну власт на нивоу целе земље.
Реформа институција не може да се спроведе преко ноћи
На питање колико ће трајати промена система, коју је Студентска листа најављивала, Сурлић је одговорио да ће тај процес бити дуг. Србију описује као заробљену државу у којој институције нису функционисале, због чега не очекује радикалне промене одмах по преузимању власти.
Сматра да би први корак нових министара требало да буде детаљан преглед стања у ресорима – важећих уговора, започетих пројеката и кадрова који су остали у министарствима, као и процена да ли постоје људи који могу да наставе да обављају послове.
„Потребно је одређено време и да институције профункционишу, и да они који су преузели функције уђу у своју браншу. На почетку не очекујем одмах радикалне промене“, навео је Сурлић.
Посебно је указао на праксу поделе државних функција и јавних предузећа као политичког плена, која, према његовој оцени, траје од увођења вишестраначја у Србији. Подсетио је да су странке након освајања власти делиле ресоре, директорска места у јавним предузећима и друге функције, као и да се одлуке о кадровима често нису доносиле на основу стручности.
Сурлић сматра да је једно од кључних питања да ли ће нова власт успети да прекине ту праксу и државу посматра као институционални систем, а не као плен који се дели после избора.
Извор: РТС