Новинарка и уредница портала „Магазин Бизнис“ Радојка Николић је, коментаришући одлуку Приштине да забрани увоз електричне енергије од српских компанија уз повремени изузетак за „Електросевер“, рекла да је реч о политичкој одлуци са економским последицама.
Објаснила је да је питање снабдевања повезано са споразумом о енергетици између Београда и Приштине, који предвиђа коришћење српске електромреже. Србија, међутим, није пристала на такав аранжман, јер би потписивање споразума, како је навела, значило и потписивање међудржавног споразума.
„Власт у Приштини је донела једну политичку одлуку са економским последицама“, каже Николићева за РТС.
Према њеној оцени, та одлука ће се највише одразити на потрошаче у осталом делу Косова, изузимајући четири општине на северу, које су, како је навела, изузете по Бриселском споразуму.
Приштинска страна ће морати да набавља скупљу електричну енергију и користи преносне мреже Црне Горе, Албаније и Северне Македоније. „Сами су себи направили штету“, рекла је Николићева
Додала је да ће четири општине на северу Косова наставити да добијају струју преко српске електромреже, док ће последице одлуке осетити становништво у остатку покрајине.
Говорећи о стању у Електропривреди Србије, Николићева је оценила да ће то бити једна од тема којима ће нова влада морати посебно да се бави. “Али оно што се види из програма Студентске листе, то је да ЕПС треба да остане у државном власништву и да све компаније које су од виталног значаја за привреду и економију земље треба да буду у државном власништву”, рекла је она.
Навела је да је ЕПС ове године, нарочито због лоше хидролошке ситуације, принуђен да увози електричну енергију.
Сматра да је потребно утврдити да ли је било губитака, како се управљало компанијом и на основу чега су они настали.
Истовремено, указала је на то да Србија неће моћи да избегне увоз струје све док не изгради довољно производних капацитета. „Ту су заиста потребне фундаменталне промене, с једне стране у начину на који добијате енергију, а са друге у начину на који се управља једном тако великом и значајном компанијом“, рекла је Николићева.
Додатни изазов представља то што се највећи део електричне енергије у Србији добија из угља, док Европска унија захтева декарбонизацију, односно смањење производње из термоелектрана.
Николићева је подсетила да програм Студентске листе предвиђа да ЕПС остане у државном власништву, као и да компаније од виталног значаја за привреду и економију земље треба да буду у власништву државе.
Када је реч о НИС-у, оценила је да ће то бити изазов за сваку власт, јер је реч о веома значајној компанији и једном од главних снабдевача на домаћем тржишту, која је истовремено и извозник нафтних деривата. Подсетила је да је компанија под америчким санкцијама и да одлуке о њиховом укидању не зависе од нове владе, већ од америчке администрације и Канцеларије за контролу стране имовине (OFAC).
Према њеним речима, одобрено је окончање преговора до 28. фебруара, док је за наставак рада НИС-а важна и лиценца која је издата до 11.
Коначни статус компаније и питање власништва биће јаснији тек када се заврши процес преговора и евентуална продаја.
Оцењујући економски програм Студентске листе, рекла је да је реч о једном од најтемељнијих и најдетаљнијих програма, у којем препознаје усмереност на главне економске проблеме и промену досадашњег модела развоја.
Према њеним речима, програм се не задржава на општим формулацијама, већ предвиђа конкретне кораке, уз посебан акценат на јачању институција и поштовању закона. „У оваквом програму ви видите да нема политичких флоскула, да нема неке испразне реторике, да нема фраза које се преписују из једног програма у други“, рекла је Николићева.
Као важне мере издвојила је прогресивно опорезивање, мање издвајање за доприносе на плате и настојање да приходи становништва буду већи, а оптерећења привреде мања.
Извор: РТС