Иако је допремање нафте преко Јанафа прекинуто већ недељу дана, професор Милош Бањац са Машинског факултета у Београду не очекује озбиљне поремећаје у снабдевању горивом. Процењује да би Србија, уз постојеће резерве, могла да премости два до три месеца без редовних испорука нафте. Упозорава, међутим, да то није дугорочно решење.
Бањац истиче да би Рафинерија у Панчеву, упркос прекиду допремања сирове нафте преко Јанафа, могла да настави производњу ослањајући се на постојеће резерве.
Подсећа да је НИС, приликом претходног прекида снабдевања због санкција, имао резерве за око месец дана редовне производње нафтних деривата.
„Наравно, ослонићемо се на ове резерве које су споменуте. Тај период ће моћи вероватно да се продужи и за још неколико недеља“, наводи Бањац за РТС.
Истиче да је хаварија на Јанафу, према првим информацијама, требало да буде отклоњена за два дана, али да прекид транспорта траје већ недељу дана. „Ситуација, нећу да кажем да је постала озбиљна, али очигледно се нешто дешава више и да је квар озбиљнији него што је у првом тренутку изгледало“, оцењује Бањац.
Очекује да ће Јанаф ускоро отклонити квар, уз напомену да би, у зависности од уговорних обавеза, неиспоручивање нафте могло да повуче и одређене пенале.
Бањац наводи да Србија, према доступним подацима, располаже резервама нафте за око 60 дана. Објашњава да Јанаф снабдева НИС са око 80 одсто нафте, док преосталих 20 одсто потиче из домаће производње.
Истиче и да НИС снабдева око 70 одсто тржишта Србије, док се преосталих 30 одсто нафтних деривата обезбеђује из увоза. „Уз ове домаће резерве, могли бисмо два-три месеца свакако да премостимо тај период, али то није, наравно, решење. Ми треба да решимо проблем НИС-а, проблем гаса, па чак и проблем електричне енергије“, упозорава Бањац.
На питање шта би се догодило уколико би Рафинерија у Панчеву престала да ради, каже да би то изазвало велике проблеме, али да не верује у такав сценарио. „Неко време, наравно, и тако можемо да функционишемо, али то није одрживо решење“, поручује Бањац.
Говорећи о преговорима МОЛ-а и руских власника НИС-а, Бањац оцењује да је мало вероватно да ће купопродаја бити завршена до 11. децембра, када истичу оперативне лиценце НИС-а и Јанафа. „Пре свега, ни OFAC није дао дозволу за купопродају. Ово су и даље неке припремне радње, значи да се види корак даље у ком правцу то иде. Дакле, не верујем да ће се то десити тако брзо“, истиче Бањац.
Ипак, очекује ново продужење лиценце, јер су преговори о власничкој структури у току. „Али исто тако верујем, пошто имају дозволу за преговарање, да ћемо добити још неко продужење“, каже Бањац.
„Знамо да сада треба да се формира нова Влада. Свакако би и америчка страна, а и руска страна требало да дају неки грејс период и тој новој Влади, да се мало снађе и да види у ком правцу ће да иде. Просто, логично би било да се не врши некакав притисак на нову Владу да то решава“, додаје Бањац.
Сматра да руска страна нема велики економски интерес да прода НИС, будући да би средства од продаје била депонована на рачун са којег не би могла одмах да их користи.
Наглашава да је дуго веровао да ми имамо неки договор са руском страном.
„Ово је игра за велике играче, за великим столом, немојте да ви будете ту са нама, да будете нека наша слаба тачка, него ми ћемо то да испреговарамо у обостраном интересу и да дођемо до краја преговора. Претпостављам да су они имали намеру да задрже НИС у свом власништву. Kако време одмиче, видимо да ми баш нисмо добро информисани шта се ту дешава. Тако да претпостављам да ће Гаспром и даље инсистирати да задржи власништво, а да је МОЛ свакако заинтересован да га купи“, наводи Бањац.
Оцењује да би промена власничке структуре могла да обезбеди стабилно снабдевање, као и да опстанак Рафинерије у Панчеву не би био доведен у питање уколико би је преузео МОЛ.
Коментаришући пад цене нафте типа брент са 115 на око 95,5 долара по барелу, Бањац оцењује да су на то утицали преговори и смањивање тензија на Блиском истоку. Међутим, не очекује да ће се пад цене сирове нафте ускоро одразити и на цене горива у Србији.
„Ми имамо проблем са НИС-ом и док год нама држава, у ствари Влада, диктира колика ће бити цена, дакле, није то више тржишна цена, него већ две године је то цена коју одређује Влада“, објашњава Бањац.
Додаје да држава променама акциза регулише приходе од продаје нафтних деривата и да очекује наставак такве праксе док се не реши ситуација са НИС-ом. „Влада је смањила ту акцизу. Међутим, она је и даље скоро 100 динара, значи на цену од 220-210 деривата нафте, она захвата скоро 100 динара од тога. Тако да, са овим регулацијама, односно смањењем и повећањем те акцизе, она регулише да има добар прилив новца у буџет. Тако ће вероватно и да се настави“, објашњава Бањац.
Посебан проблем, према речима Бањца, представља производња електричне енергије, пре свега због ниског водостаја Дунава и смањеног рада хидроелектрана. „У октобру ми смо четвртину потребе електричне енергије задовољавали куповином. И тренутно Дунав производи 40 одсто од пројектоване производње, али није то проблем, него проблем је што је то 15 одсто од његовог максималног капацитета“, наводи Бањац.
Упозорава да ће смањена производња хидроелектрана условити додатни увоз струје, што представља велики трошак.
Проблем, међутим, не види само у неповољним временским приликама, већ и у недовољној производњи термоелектрана, увозу угља и спором развоју нових енергетских капацитета. „Термосектор је, чини ми се, подбацио из нашег лошег односа према угљенокопима, термоелектранама. Дакле, очигледно да и тај сектор не производи онолико колико би требало и колико би могао. Увозимо угаљ из Индонезије, што је онако врло необично“, истиче Бањац.
Посебно указује на кашњење изградње реверзибилне хидроелектране „Бистрица“, која је, према ранијим плановима, већ требало да буде завршена. „Од земље која је некад извозила електричну енергију, сада смо земља која мора да увози“, наглашава Бањац.
Ипак, истиче да на европском тржишту за сада има довољно електричне енергије и да Србија располаже добрим интерконективним везама, због чега не очекује проблеме у самом увозу.
Када је реч о снабдевању природним гасом, Бањац наводи да су, према званичним информацијама, домаћа складишта попуњена. Топло време, како објашњава, смањује потрошњу гаса у топланама, што тренутно олакшава ситуацију.
Подсећа, међутим, да уговор о снабдевању руским гасом истиче крајем године и да ће нова Влада морати да преговара о његовом продужетку. „Руска страна је заинтересована да прода гас. Ја верујем да ће она то радо и да прода. Сада је питање по којој цени“, истиче Бањац.
Закључује да је укупна енергетска ситуација у Србији сложена и да захтева брзо реаговање надлежних институција. „Мора да се што пре формира и Влада и Министарство енергетике да почне да се бави енергетиком. Споменули смо, и нафтни сектор је проблематичан и гасни сектор је под знаком питања и електросектор не производи довољно електричне енергије“, поручује Бањац.
Извор: РТС