Специјалиста медицинске микробиологије Завода за јавно здравље „Тимок“ Слађана Улвен изјавила је данас да је од почетка епидемије морбила (малих богиња) до сада на територији Бора регистровано 20 оболелих од овог обољења и позвала је све родитеље чија деца нису вакцинисана или су делимично вакцинисана да вакцинишу своју децу.
„Од почетка епидемије која је проглашена 9. октобра па до данашњег дана, регистровано је 20 оболелих од морбила, међу њима су деца млађа од 12 месеци. То су деца која нису достигла доб за вакцинацију, затим старија деца која нису вакцинисана или делимично вакцинисана и њихови родитељи такође, невакцинисани или делимично вакцинисани“, рекла је Улвен.
Подсетила је да је епидемија избила на територији града Бора у насељу Север, код невакцинисаног детета млађег од 12 месеци, а затим је обољење прешло и на друго дете, такође млађе од 12 месеци.
„С обзиром да се ради о вирусу који је веома контагиозан и где један оболели може да зарази од девет до 18 особа, онда можете мислити који је то обим заразности“, рекла је Улвен.
Напоменула је да деца испод 12 месеци нису још достигла доб за вакцинацију, као и да се прва доза даје од навршених 12 месеци, а друга доза при поласку у први разред основне школе.
На питање каква је препорука по питању вакцинације, Улвен каже да је препорука да се што пре вакцинишу деца која нису вакцинисана или која су делимично вакцинисана.
„Исто тако ради се ревизија вакцинационих картона. Завод за јавно здравље ‘Тимок’ заједно са дечијим диспанзером из Бора раде ревизију вакциналног картона и позивају све родитеље који нису вакцинисали своју децу да вакцинишу“, рекла је Улвен за К1 ТВ.
Навела је да је за стицање имунитета потребно две до три недеље и зато се треба вакцинисати на време, а не када се деси оваква епидемија.
Упитана шта је до сада предузето, Улвен је навела да је урађена ревизија вакциналног картона и да су послате препоруке за вакцинацију у све вртиће.
„Сем вакцинације, препорука је и да се избегавају контакти, односно да се мала деца испод 12 месеци не доводе у затворене просторије, јер нису достигли доб да би се обавила вакцинација такве деце. И што више вакцинисаних, колективни имунитет је бољи и штите се та деца мала која су и најосетљивија, где су компликације, нажалост, код њих и најтеже“, рекла је Улвен.
Нагласила је да и одрасли могу да се вакцинишу против малих богиња.
„Сада се ради, поготову пошто су здравствени радници на удару, сви који су рођени 1971. године и касније и нису примили другу дозу, где је била компонента против морбила, се такође вакцинишу“, рекла је Улвен.
Навела је да је обухват вакцинације у 2025. години првом дозом вакцине био 72,8 одсто а другом дозом 91 одсто и због такве ситуације апелује на имунизацију свих оних који нису имунизовани.
Упитана за нуспојаве обољења, Улвен је казала да су најтеже нуспојаве запаљење плућа, запаљење средњег уха, те да се може јавити кератокоњунктивитис који може довести до слепила, а и касније компликације, поготову код деце млађих од две године.
„После чак 6 до 15 година може да се јави субакутни склерозирајући паненцефалитис, неуродегенеративно обољење мозга које је прогресивно и нажалост готово увек фатално“, рекла је Улвен.
Специјалиста епидемиологије и руководилац Центра здравствено-превентивне здравствене заштите Здравственог центра у Бору Јаворка Станкулић је навела да се епидемиолошка ситуација у граду можемо окарактерисати као несигурном.
„Завод за јавно здравље ‘Тимок’ је пријавио епидемију почетком октобра месеца и то ограничавајући на одређен део града под именом Север, јер нам се јавио већи број оболелих из једне исте улице. Сад због ширења ове епидемије и ван тог дела града, морали смо да прогласимо епидемију у осталим деловима града и она је сада за целу територију града Бора“, рекла је Станкулић.
Додала је да се број оболелих повећава, али, како каже, охрабрујуће је да интензитет јављања оболелих није тако велики па могу да лако прате и спроводе мере.
„Тренутно је имамо 20 оболелих, од тога седморо деце и 13 одраслих особа. Већи број њих је био хоспитализован, нарочито деца. Имамо доста оболеле деце узраста мањег од годину дана, деца која још увек нису стасала за вакцинацију и која нису могла бити заштићена на овај начин“, рекла је Станкулић.
На питање шта је главни узрок епидемије, наводи да је у питању недовољан проценат вакцинисаних, истичући да је вакцина најсигурнија, најадекватнија и најбезбеднија мера заштите и нешто што ће да спречи да не дође до компликација, нежељених реакција, нежељених ефеката и тешких последица.
„То је оно чега се ми највише бојимо. Знамо да су морбили, да је ово обољење јако тешко и јако незгодно. Не треба га никако олако схватити. Можда не због клиничке слике која може бити у том моменту мало драматичнија, блажа, све зависи од особе, али оно што јесте и што нас плаши, то су компликације и те компликације доводе до разноразних нежељених ситуација и нежељених завршетака којих је пре открића вакцине и спровођења имунизације било јако пуно, јер ова болест је однела много живота мале деце пре ере вакцинације“, рекла је Станкулић.
Навела је да је постотак вакцинације у Бору испод жељеног, додајући да је некада обухват овом вакцином био чак и 100 одсто у одређеним годинама, а свакако већи од 96 одсто, тако да овог обољења на територији града није било од 1986. године све до 2015. године, када се опет појавило са падом обухвата и процента имунизоване деце.
„2015. је био већи број оболелих и углавном се код деце јављало ово обољење. Интензитет је био много већи, јачи. Међутим, сад то иде блаже, али имамо доста и одраслих и имамо 13 одраслих оболелих, од тога су неки чак вакцинисани са две дозе“, рекла је Станкулић.
Навела је да је једна од предузетих мера ревизија картотеке, која је, како каже, одрађена још одмах другог, трећег дана, када се поставила прва дијагноза код детета старости девет месеци и издвојени су сва она деца која нису вакцинисана и та деца су позвана на вакцинацију.
„Радимо и контролу вакциналног статуса наших запослених на одељењима са повећаним ризиком, као што су дечје одељење овде у дому здравља у диспанзеру, као што је дечје одељење у болници, као што су службе које су прве на удару, где се сумњиви и оболели пацијенти јављају. То су хитна служба, тријажа, затим интерно одељење, грудно одељење и сва друга за која сматрамо да ће се овакав један пацијент да се појави или да буде смештен, хоспитализован или на било који други начин да буду у контакту са запосленима“, рекла је Станкулић.
Додала је да се ради ревизија њиховог вакциналног статуса и контролу титра антитела коју лабораторијски ради Завод Зајечар.
„Ти резултати су прилично добри и овај титар је прилично добар. За оне код којих утврдимо да је овај титар антитела негативан, наравно да ћемо их вакцинисати одмах. За оне код којих је на граничној вредности, недовољно, њих ћемо бустеризовати, а за оне код којих је овај титар позитиван нећемо ништа спроводити осим оних других општих мера“, рекла је Станкулић.
Додала је да је једна од предузетих мера забрана посете на одређеним одељењима, као што је дечје одељење, породилиште и гинекологија, а са ширењем епидемије забрањена је посета и у осталим одељењима болнице.
Истакла је да најсугурнија превентивна мера јесте вакцинација и навела је да би деца требало да буду вакцинисана пре него што бораве у колективу као што је вртић као што је школа.
Уколико дође до инфекције, додаје, а није потребна хоспитализација, саветује се изолација у кући, дистанцирање, ношење маски у заједничком простору и што мањи контакт са осталим укућанима.