Инфлација у Србији у септембру је износила 4,1 одсто, а економиста Никола Фабрис очекује да ће и у октобру остати на нивоу од око четири одсто. Оценио је да стабилност девизног курса није угрожена, али да НБС треба хитно да провери ситуацију на мењачком тржишту. Говорећи о стамбеним кредитима, указао је да њихове каматне стопе пре свега зависе од кретања еурибора и одлука Европске централне банке.
Фабрис је оценио да септембарски раст инфлације не представља нови инфлаторни талас, већ је пре свега последица базног ефекта. Објаснио је да су у септембру прошле године биле ограничене трговинске марже, што је довело до стопе инфлације од -1,6 одсто.
„Мене у овом тренутку инфлација не брине превише јер инфлација није наш проблем. У питању је глобални феномен“, рекао је Фабрис.
Навео је да је инфлација у септембру износила 3,8 одсто у Европској унији и 3,7 одсто у САД, док је у Босни и Херцеговини била шест, а у Црној Гори 5,2 одсто. У Северној Македонији износила је 2,7 одсто.
За октобар очекује инфлацију од око четири одсто.
Референтна каматна стопа Народне банке Србије, која износи 5,75 одсто, вероватно ће остати непромењена на наредном састанку, сматра Фабрис. Као разлоге наводи инфлацију близу горње границе пројектованог нивоа и енергетске шокове који и даље утичу на раст цена. „Мислим да нема простора тренутно за смањење референтне каматне стопе“, рекао је Фабрис.
Објаснио је да би смањење каматне стопе било могуће уз стабилан пад инфлације и ублажавање енергетских шокова.
Пројекцију инфлације од око четири одсто за наредну годину Фабрис сматра реалном, али упозорава на висок степен неизвесности због кретања цена енергената.
Њихов раст утиче на инфлацију директно, кроз цене електричне енергије, горива и грејања, али и посредно, преко трошкова транспорта и производње.
Смиривање сукоба у Европи и на Блиском истоку могло би да доведе до ниже инфлације од пројектоване, док би погоршање ситуације могло да изазове додатни раст цена. „Уколико би дошло до смањивања тензија, инфлација би могла да буде нижа од пројектоване, а чак уколико би дошло и до погоршања тензије, уопште не треба искључити сценарио и да инфлација буде виша“, рекао је Фабрис.
Говорећи о повећаној потражњи за евром, Фабрис је оценио да стабилност девизног курса није угрожена. Сматра да су реакције грађана последица психолошких ефеката и ранијих негативних искустава. „По мом мишљењу, стабилност девизног курса у овом тренутку није угрожена“, рекао је Фабрис.
Фабрис је навео да су девизне резерве Народне банке Србије на крају септембра износиле око 30 милијарди евра, док је монетарни агрегат М1, прерачунат у евре, износио близу 20 милијарди евра. „Значи, девизне резерве Народне банке Србије су за педесет одсто више од монетарног агрегата М“, објаснио је Фабрис.
Фабрис сматра да НБС треба да провери рад мењачница и утврди да ли је реч о краткорочној несташици девиза или о вештачком стварању неизвесности на тржишту. „Не сме се дозволити да нема новца у мењачницама. Ако га нема, НБС треба да интервенише изношењем додатне количине девиза на тржиште“, поручио је.
Фабрис је објаснио да у Србији доминирају стамбени кредити одобрени у еврима или евроиндексирани кредити, због чега референтна каматна стопа Народне банке Србије има занемарљив утицај на висину њихових камата. На њих пре свега утиче еурибор, који зависи од референтне каматне стопе Европске централне банке.
Сматра да у овом тренутку нема услова за смањење каматне стопе ЕЦБ-а, јер је инфлација у еврозони на крају септембра износила 3,8 одсто, знатно изнад циљаних два одсто. Очекује се да ће инфлација на крају наредне године бити 2,7 одсто, што је и даље изнад циљаног нивоа.
Према Фабрисовој оцени, постепено смањење инфлације у еврозони могло би да отвори простор за снижавање каматних стопа Европске централне банке крајем наредне године или почетком 2028. године. „То би се потом могло одразити и на ниже камате на стамбене кредите у Србији“, закључио је он.
Извор: РТС