У цркви Успења Пресвете Богородице у Бостану, општина Ново Брдо, трајно је изложена одежда Светог краља Милутина, чије мошти почивају у Храму Свете Недеље у Софији, у Бугарској. Парох новобрдски, отац Стево Митрић казао је да је Ново Брдо, које је основао краљ Милутин, много допринело развоју тадашње Србије, и да је важно да се краљ, на неки начин, вратио у свој град.
У православној традицији, одећа и предмети који су били у додиру са моштима светитеља поштују се као реликвије, верујући да је благодат светитеља присутна преко њих. Тако су и верници у новобрдској парохији дочекали одежду Светог краља Милутина, са вером да ће их сачувати, пружити им мир и помоћ у тешким временима.
Парох новобрдски, отац Стево Митрић, који је од митрополита Епархије рашко-призренске Теодосија добио благослов да дочека одежду у Софији, казао је да бугарски народ чува и поштује Светог краља Милутина.
„Била је велика литија у граду, то је заиста диван догађај који се практукује сваке године на пресвлачењу моштију“, казао је отац Стево.
Упитан о значају одежде у цркви у Бостану за вернике из тог краја, парох је навео да је Ново Брдо основао краљ Милутин, и да је то што је одежда са његових моштију изложена баш у тој цркви веома важно.
„Овај град је основан 1285. године од стране краља Милутина. Кажу да је тада дефинитивно завршен. Ново Брдо је доста везано за краља Милутина, јер се сматра да је 70 одсто финансија целе Србије тада долазило из Новог Брда. Ми Новобрђани се увек хвалимо да је свака задужбина од краља Милутина па надаље потекла од новца одавде, да смо из ових наших планина дали све што је вредно. И зато је за нас битно да одежда буде овде, да краљ буде у свом граду и да ми молитвом тражимо од њега подршку и благослов и сада, а и у будућности“, казао је отац Стево.
И док се некада, како показују историјски списи, у Новом Брду користио златни прибор за ручавање, данас су жеље скромније. Како каже отац Стево, важно је пружити помоћ и показати гостопримство.
„Није нам жеља да једемо златном виљушком и кашиком, као што су радили некада наши преци, али да имамо златне и благословене душе које ће помоћи непријатељу и пријатељу, и ономе ко је намерник и путник, да покажемо ширину нашег гостољубља које је специфично за Косово и Косовско поморавље“, рекао је он.
Како додаје, у новобрдској парохији их нема много, али верници често посећују цркву у Бостану. „Долазе нам верници, свакодневно имамо поклонике, овде имамо и конак, сваки викенд дођу људи, интересују се за сам град и за цркву овде, као и за манастир Драганац, али и за сваку другу светињу у Косовском поморвљу. Почињемо да будемо обавезна ставка на мапи поклоника који долазе на Косово и Метохију ради поклоњења“, рекао је парох.
Историчар Живко Живковић казао је да одежде Светог краја Милутина у Бостану значе повратак месту одакле је исписана историја Србије.
„Узимајући у обзир да су одежде дошле после толико векова овде, можемо слободно рећи да је то повратак нашим коренима, повратак на место где смо почели нашу историју и онда доживели онај нагли успон који се десио у каснијим деценијама, да не кажем и вековима. Одавно се овако нешто значајно није десило у нашем крају, надамо се да ћемо због тога имати великих благодати“, казао је историчар.
Изразио је задовољство што је одежда на овогодишњем пресвлачењу моштију Светог краља Милутина додељена цркви Успења Пресвете Богородице у Бостану, где сада верници могу да јој се поклоне, целивају и помоле се.
Говорећи о цркви у Бостану, Живковић је казао да је она саграђена у другој половини 19. века и да ју је освештао сам патријарх Павле.
„Долазе верници из Новог Брда. У последње две-три године долази и велики број верника из Републике Српске, из Македоније, Црне Горе. Све је више заинтересованих, долазе и у манастир Драганац који се налази у близини, у црквици Светог Николе, настављају даље пут Грачанице и осталих великих светиња, тако да можемо рећи да је ова црква и те како посећена у последње време“, навео је он.
Осврнуо се и на мошти краља Милутина, наводећи да су глава и десна рука одвојене од остатка моштију. „Када говоримо о моштима краља Милутина, занимљива је ствар да недостаје глава и десна рука, то јест одвојене су од моштију. У народу постоји веровање да су то Турци урадили, да су главу одстранили, јер је глава симбол мудрости и десну руку, као симбол снаге“, испричао је Живковић.
Како је казао Живковић, у нападу комуниста на цркву Свете Недеље у Софији када је у експлозији погинуло готово 200 људи, мошти Светог краља Милутина остале су неоштећене.
„Године 1925. бугарски комунисти су извршили велики напад на цркву из тих политичких разлога. Тада су поставили експлозив на тавану цркве, експлозив је убио више од 200 људи, махом политичких вођа тадашње Бугарске, пао је и на кивот моштију краља Милутина, али неким чудом мошти нису оштећене што нас наводи на мисао да краљ Милутин није тек тако био канонизован од стране цркве. Био је велики добротвор и градитељ. За време своје владавине, која је трајала 39 година, изградио је исто толико цркава и манастира“, рекао је Живковић.
Краљ Милутин остао је упамћен као највећи ктитор у српској средњовеквној историји, а саградио је много светиња, међу којима су најпознатије манастир Грачаница, манастир Бањска, Богородица Љевишка, Краљева црква у Хиландару, и многе друге.
Преминуо је 29. октобра 1321. године у Неродимљу код Урошевца и сахрањен је у својој гробној цркви, манастиру Бањска.
Након Косовске битке његове мошти су пренете у манастир Светог Георгија у Трепчи, док су око 1460. пренете у Бугарску. Тек у 18. веку мошти су трајно смештене у храм Свете Недеље у Софији.
Свечани чин пресвлачења моштију Светог краља Милутина обавља се сваке године 29. октобра. Након свечане литургије и пресвлачења, улицама Софије традиционално се организује и велика литија са његовим светим моштима.
До сада су одежде Светог краља Милутина изложене у манастиру Грачаница, цркви у Бабином Мосту и Милошевцу.
Извор: Косово онлајн