У сали бечког Акцент театра, испуњеној до последњег места, ансамбл Народног позоришта Приштина извео је синоћ „Покондирену тикву“.
Представа, рађена према тексту Јована Стерије Поповића, у драматизацији Александра Михаиловића и режији Милана Караџића, чија је радња смештена у данашњи контекст и простор Косова, кроз оштар и бритки хумор, оставила је снажан утисак на публику.
Пред излазак на сцену глумац Милан Васић рекао је да им много значи играње представе пред људима који су у туђој земљи почели свој живот, али да можда управо тој публици значи још и више.
„За тих сат и по, два, можемо да их вратимо у нека лепа времена, детињство, младост, и после представе да се дружимо, ту смо да се испричамо, сликамо, запевамо. Мислим да то и њима много значи, више него нама. И нама је лепо када можемо да одемо ван земље и покажемо шта то радимо, али за наш народ са стране је то уживање“, казао је Васић за Косово онлајн.
Говорећи о опстанку приштинског позоришта у тешким условима, одаје признање својим колегама и каже да су сви они велики борци.
„Многи не би можда издржали темпо и начин на који ми радимо“, признаје Васић и објашњава да је у последње време скоро свако село на Косову обновило дом културе, а и тамо где можда није, нађе се место за представу у школи, или негде другде.
„Јесте тешко, али срце нам је пуно. Моћнији смо од других. У условима које смо ми имали од почетка 2000. године, па до 2015. или 2020. многи би одустали, јер смо играли и без расвете, грејања, уз поломљене прозоре. Али, то је нешто лепо, јер играте за свој народ, који је остао на Косову и Метохији. И што је најважније, за децу која живе тамо. Јер, колико год да вам је тешко и да вас можда мрзи да играте у том тренутку, јер је хладно или нема услова, када видите у публици децу која жељно ишчекују да чују сваку реч и да нас виде – то нема цену“, рекао је Васић.
Зато говори да су глумци – хуманитарци, јер имају лепу мисију да, као позориште, едукују децу на Косову.
„До пре неколико година, имали сте децу која први пут виде позориште у животу, чак и неки млади људи од 20 година. Када смо то успели, сада је већ доста лакше. Ситуација јесте таква каква јесте, али смо ми огуглали на то. Ту смо да радимо, стварамо, помажемо, да се представљамо и да народ на Косовоу и Метохији ужива са нама, а како ће бити сутра не треба размишљати“, наводи Васић.
Напомиње да је култура свуда важна, али да би Косово без културе било „хендикепирано“, поготово за младе.
„Сваки град има најмање по једно, ако не и по два позоришта, много секција, много свега, али оно што је лепо је да и деца на Косову и Метохији имају дечје представе. Наш колега Игор Дамјановић скоро сваке године режира по једну дечју представу, што је јако лепо. Играмо свуда по Косову и Метохији, у енклавама. Важна је култура, јер данас телевизију не гледа нико. На телефонима се играју игрице, нико не гледа било какав културни садржај. И ми смо ту да помажемо. Стално сам на КиМ, има доста фолклорних секција, а за мене је то најлепше занимање. Да ли је квалитетно или није, уопште није важно. И најнеквалитетније за мене је много квалитетно на Косову и Метохији, јер деца која тамо живе имају неки излаз, имају где да се друже, играју, шале, веселе. Без културе КиМ би било хендикепирано, поготово за младе“, рекао је Васић.
Главну јунакињу Стеријине комедије Фему на сцени је оживела Аника Милићевић. За Косово онлајн наводи да је увек лепо отићи ван Србије и играти за свој народ.
„Значајно нам је зато што с професионалне стране волимо да видимо какав смо ‘посао урадили’, како ће разумети, да ли ће им се допасти, да ли пробијамо границе, а наравно и из емотивних разлога, да видимо како наш народ живи ван Србије, да им приредимо неко лепо вече, да уживамо заједно“, казала је она.
Напомиње да из љубави раде, тако се пробијају, а тако и опстају. „Ми имамо неки свој мали свет и понекад имамо осећај као да смо у неком балону, бавимо се уметношћу, и не дозвољавамо да нам ти лоши утицаји са стране ремете рад. И даље се не може свуда ићи слободно, нисмо свуда добродошли, али радимо наш посао како знамо и умемо. Радимо уз љубави“, рекла је Милићевић.
Најавила је три или четири премијере следеће године, међу којима и једну дечју представу.
Да се ансамбл радује гостовању у дијаспори, потврђује и глумац Бранко Бабовић који каже да им је стало да их виде и људи ван Србије, да правдају свој квалитет, начин на који раде и дају суд о томе.
„До сада смо на публику остављали добар утисак. Углавном су у питању комедије које гледаоци воле. Класици, попут Нушића и Стерије, Гогоља, а то су све мајстори класичне, праве комедије. И редитељ Милан Караџић гарантује хит представу. И велико је ово задовољство и радујемо се доласку у Беч. Дивна је сцена и прелеп театар“, рекао је Бабовић.
Додаје да је веома изазовно радити на Косову, али да раде као да је све у најбољем реду и за сада у томе успевају.
„Играти за наше људе на КиМ је посебна прича, јер обилазимо све средине, без обзира колико људи живи у у одређеним местима. Имали смо искуства да играмо само за једну жену, у дворишту, у селу код Урошевца. Жена је остала заборављена тамо, и од ових и од оних… Она је преминула, а ми смо чак установили награду по њеном имену. То је прича да срце пукне. И зато мора да постоји позориште“, рекао је Бабовић.
Где год играју, каже, буде пуно, а Народно позориште Приштина је, додаје, практично једина културна институција која функционише, уз фолклорни ансамбл у Грачаници. „Колико ће да траје, нико не зна, али о томе ни не размишљамо, ми радимо своје“, додао је Бабовић.
Извор: Косово онлајн