Фемицид и родно засновано насиље над женама представљају дубоко укорењен системски изазов и једну од најтежих друштвених криза на Косову. У српским и албанским срединама, активисткиње и организације за људска права непрестано упозоравају на патријархалне обрасце, економску маргинализацију и пропусте институција који директно доводе до губитка женских живота.
Званичне статистике подсећају на трагичан биланс – у периоду од 2010. до 2026. године на Косову је убијено 67 жена. Иза овог броја стоје прекинути животи, разорене породице и деца остављена без мајки.
Активисткиње истичу да институционални ланац заштите често закаже чак и када су сви кораци формално предузети.
„Можемо рећи да су нас у последње време, са свих осам убистава која су се догодила од јануара до октобра месеца, стварно изненадила читаво косовско друштво. Зато су и почели протести у знак заштите жена од насиља у породици. Потребно је да се много боље дефинише не само положај, већ функција и одговорност свих институција задужених за заштиту жртава“, изјавила је за РТВ Грачаница Невенка Рикало, активисткиња.
РТВ Грачаница
Милена Здравковић напомиње да је насиље константа са којом се жене суочавају широм света, али да системска небрига на локалном нивоу доводи до катастрофалних исхода. Kao пример наводи случај фемицида где је жртва искористила све правне и институционалне механизме.
„Имамо пример фемицида где је жена вапила за помоћ, укључила све установе, обратила се тужиоцу и суду, имала свог адвоката, била финансијски независна и под заштитом полиције и Центра за социјални рад. На крају, шта се десило? Убијена је од стране девера због нерешеног судског спора око имовинских права. Породица и пријатељи су знали, институције су знале. То је слика и прилика колико смо као друштво и систем заказали”, нагласила је Здравковић.
РТВ Грачаница
Поред институционалних пропуста, укорењени менталитет и економска несигурност додатно отежавају положај жртава. У специфичним околностима у којима живи српска заједница, жене су додатно рањиве.
„Када је српска средина у питању, било је стварно великих проблема јер су многе жене остале без посла и протеране из градова. У таквим ситуацијама предност за запошљавање увек се даје мушкарцима, док се од жене очекује да остане у кући. Ако јој држава не обезбеди сигурност смештај, преквалификацију и могућност да се осамостали, она је принуђена да остане са насилником и трпи насиље, што се неретко завршава трагично“, казала је Гордана Ђорић, активисткиња.
РТВ Грачаница
Учесталост фемицида и изостанак благовремене реакције надлежних органа извели су грађане на улице. Протестни маршеви шаљу јасну поруку — убиства жена нису приватна породична трагедија, већ аларм за целу заједницу и позив на хитну измену кривичног законодавства.
Извор: РТВ Грачаница