Да ракија може да се прави од различитих врста воћа, потврђује Бобан Јанковић из Горњег Кусца, који је, поред традиционалних воћних ракија, одлучио да окуша своје умеће и у производњи ракије од мушмуле. Иако је овај необичан производ у почетку настао из радозналости, временом је постао препознатљив по квалитету, што потврђују бројне освојене награде.
Јанковић истиче да је, након година производње ракије од шљива, дошао на идеју да почне да производи и ракију од мушмула.
„Најпре сам почео да производим ракију од шљива, и увидео да ракија може да се прави од сваког воћа које поседује шећер. Тако сам правио ракију од дуња, крушака и јабука. Дошао сам на идеју да правим и ракију од мушмула, јер сам читао да оне у нашем крају садрже од 10 до 12 процената шећера. Имао сам неколико стабала мушмуле и хтео сам да пробам. Када сам први пут испекао ракију, није била доброг квалитета, али је то био почетак“, казао је Јанковић.
Јанковић истиче да се сам процес печења ракије од мушмуле не разликује много од производње ракије од другог воћа и да је основна разлика у трајању процеса ферментације.
„Мушмуле се беру када сазру, а најбоље је сачекати први мраз, крајем новембра, када добију тамносмеђу боју и постану потпуно мекане. Могу се убрати и раније, док су још зелене, али тада треба да одстоје на проветреном месту док у потпуности не сазре. Ја је берем пре мраза, тако што протресем стабло, уберем и након тога вршим каширање смесе, сместим у буре, додам одређени проценат воде, од 40 до 50 процената. Све то одлажем на место заштићено од мраза, јер комина не сме да смрзне током зиме. Ферментација траје од краја новембра до почетка априла. Пратим њен ток и чим проценим да је комина спремна, крећем са печењем ракије“, рекао је он.
На наговор пријатеља одлучио је да узорке своје ракије пошаље на такмичења и фестивале, на којима је освојио и прве награде.
„Прву награду освојио сам у Житишту 2022.године. Освојио сам две златне медаље, једну са ракијом од мушмула, што ми је посебно драго, а другу за ракију од крушака. Такмичио сам се и на другим фестивалима, где сам освајао награде. Учесник сам и бројних сајмова где сам излагао своје производе. Све је то и даље на нивоу хобија и није прерасло у озбиљнији посао, јер су за то потребна већа улагања“, изјавио је Јанковић.
Истиче да је интересовање за ракију од мушмула велико, али да се производњом и даље бави првенствено из љубави и задовољства.
„Када идем на сајмове, примећујем да има доста људи заинтересованих за нашу ракију. Интересовање долази и из иностранства. Имам купце из Кине, Холандије и Америке, али је све то за сада на нивоу хобија“, казао је Јанковић.
Јанковић додаје и да има неколико старих стабала мушмуле, а да количина ракије коју годишње произведе првенствено зависи од рода.
„То су стара, велика стабла, а карактеристично за ниих је да се не третирају никаквим хемијским препаратима. Мушмула је богата минералима и киселинама. Приликом производње ракије не користим ензиме ни квасац, мада бих можда требало, јер би то могло да допринесе побољшању укуса. У просеку произведем 40 до 50 литара ракије од мушмуле. Ту количину углавном користим за своје потребе, а део поделим рођацима и пријатељима“, наводи Јанковић.
Извор: Косово Онлине